U najnovijem razvoju događaja na tržištu web hostinga i IT usluga, vodeća bosanskohercegovačka web hosting kompanija Globalhost d.o.o. koja nudi svoje usluge na web stranici www.global.ba objavila je preuzimanje servisa Genesis, poznatog po svojoj izvrsnosti u pružanju web hostinga i povezanih usluga na domaćem tržištu preko svoje platforme genesis.ba.
Ova strateška akvizicija je jedan od ključnih koraka u dugoročnom planu poslovanja Globalhosta, koji za cilj ima jačanje njegovog uticaja ne samo na tržištu Bosne i Hercegovine već i na međunarodnoj sceni.
Sa impresivnom poviješću, koja seže do 2002. godine, Globalhost nastavlja svojim putem lidera u pružanju pouzdanih, sigurnih i pristupačnih Web Hosting rješenja.
“Uključivanjem Genesis servisa u našu poslovnu porodicu Globalhost d.o.o. ne samo da potvrđuje svoju dominaciju u sferi kvalitete usluga u Web Hosting industriji, već ovim potezom potvrđujemo i našu neprestanu težnju ka izvrsnosti u obavljanju naseg posla ali i našu obavezu da klijentima pružimo superiornu tehnologiju i uslugu, a sve to uz podršku našeg naprednog Data Centra smještenog u samom srcu Bosne i Hercegovine.” izjavio je Perica Dujmović, direktor poduzeća Globalhost d.o.o.
Jedan od razloga zašto se Globalhost izdvaja u Web Hosting industriji je njihov vlastiti data centar koji je opremljen najsavremenijom tehnologijom, uključujući direktnu optičku povezanost sa svim većim internet provajderima u zemlji, redundantnu mrežu, redundantno napajanje i sistem hlađenja, kao i vrhunsku server opremu premium brendova DELL i HPE. Ovo omogućava ovoj kompaniji da svojim korisnicima u Bosni i Hercegovini nudi neusporedivo brže vrijeme odziva, i maksimalnu dostupnost servisa.
Preuzimanjem Genesis servisa, Globalhost ne samo da proširuje svoje poslovanje, već i jača svoju ponudu u segmentima kao što su Shared Web Hosting, Reseller Hosting, VPS i Dedicated serveri, te uslugu Kolokacija servera. Od 01.03.2024. svi postojeći klijenti Genesis servisa moći će iskoristiti prednosti koje nudi Globalhost, uključujući vrhunsku tehničku podršku, visoku dostupnost servisa, i konkurentne cijene.
“Ovo preuzimanje simbolizira novi korak u našoj strategiji rasta, otvarajući put ka novim mogućnostima i jačanju naše pozicije kao lidera u pružanju web hosting rješenja koja našim klijentima omogućavaju da ostvare svoje vizije u digitalnom prostoru”, dodao je Dujmović. “Radujemo se što možemo klijentima Genesis servisa poželjeti dobrodošlicu u Globalhost porodicu, i zajedno raditi na ostvarivanju njihovih online ciljeva.”
Ovaj strateški potez Globalhosta d.o.o. ne samo da redefinira pejzaž Web Hostinga u Bosni i Hercegovini već i postavlja nove standarde u pružanju digitalnih usluga, dokazujući da su predanost, inovacije i kvaliteta ključne za uspjeh u digitalnom dobu.
Za preduzetnički stres postoje brojne tehnike koje nam mogu pomoći da prevaziđemo stresan period tako da iz njega ne izađemo potpuno iscrpljeni.
Međutim, kada dođe period krize, koliko zaista vodimo računa o sebi i svom zdravlju? Da li, u nameri da se umirimo sa psihičkog aspekta, zapostavljamo onaj ništa manje važan – telesni?
Šta je to što bismo mogli činiti kako naše telo, za vreme krize ili perioda povećanog stresa, ne bi ispisivalo čekove za koje nemamo pokriće?
Stres nas lako izbaci iz uobičajenog koloseka
Bilo da govorimo o hroničnom ili akutnom stresu, telo je obično prvo koje „strada” kada su nepovoljne spoljašnje okolnosti u pitanju. Tako možemo „zaboravljati” da jedemo ili, s druge strane, ješćemo više nego što nam je potrebno; odričemo se svih onih korisnih i prijatnih aktivnosti koje radimo jer sada nemamo vremena ili energije da im se posvetimo, te svu svoju pažnju usmerimo na preživljavanje krize.
Međutim, kada govorimo o preživljavanju, često mislimo na preživljavanje projekta ili posla, a ne na sopstveno. I zato sebe ubedimo da sad činimo najbolje što umemo, a u stvari iz fokusa izgubimo sve ono što nam i te kako može pomoći kada dođe period krize.
Ako ne vodimo dovoljno računa o telu, onda ni sve ostale tehnike za prevladavanje stresa neće funkcionisati. Da li možete umorni i iscrpljeni trezveno da razmišljate? Da li vam je do vežbi disanja onda kada osećate da vam nešto sedi na glavi i neće da ode? Verovatno ne.
Svrha ovog teksta je da se osvrne na telesni aspekt prevladavanja stresa, u smislu da ne zaboravimo da pazimo na stvari koje su i te kako važne, a koje nam lako iščeznu sa liste prioriteta.
Preduzetnički stres je moguće kontrolisati
O čemu treba voditi računa
Bez obzira da li govorimo o svakodnevnici ili o periodima krize, voditi računa o sopstvenom zdravlju može doneti samo pozitivne ishode.
O tome, istina je, treba malo više brinuti u periodima krize, a – paradoksalno – baš smo tada skloniji da zanemarujemo potrebe tela i oglušujemo se o ono što nam poručuje. Ovo su najvažnije stvari koje ne bi trebalo smetnuti sa uma, kada je reč o telesnom aspektu borbe sa stresom.
Spavanje je nezamenljivo
Kvalitetan san, u šta spada i redovno spavanje u određenom trajanju, obično su prvo što leti sa spiska stvari koje radimo u periodu krize.
Neki ljudi, sa druge strane, mogu spavati više i duže, jer je spavanje upravo jedna od stvari u koju možemo pobeći onda kada je realnost ugrožavajuća.
Činjenica je da ništa ne može da zameni spavanje u trajanju od sedam do osam sati, a to je obično ono čega se ne pridržavamo – bilo zato što ne možemo da stignemo ili zbog nemogućnosti da zaspemo jer smo ophrvani razmišljanjem o problemu koji je izazvao krizu.
Važno je imati u vidu da je našem telu san neophodan da bi mogao da funkcioniše i da ga baš ništa – nikakva količina kafe ili kojih god supstanci – ne može nadomestiti. Zato nemojte žrtvovati spavanje, već naprotiv; kad smo odmorni i naspavani, lakše se nosimo sa onim što nam servira dan, nego kad smo umorni i nervozni.
Napravite pauzu ali zapravo
Kada krenu rokovi i sav pripadajući im stres, prvo čega se odreknemo je odmor. Tu se ne misli na to da usred frke odete na godišnji u trajanju od dve nedelje, već uzimanje predaha u toku dana da posložite svoje misli i emocije.
Pauza od pola sata u danu kada telefoni nemilosrdno zvone može se činiti kao suvišno luksuziranje. Međutim, ona to nikako nije. Napravite pauzu koja će vam omogućiti da se makar na kratko izmestite iz sadašnje perspektive.
Ne samo da će vam možda pomoći da starom problemu pristupite na nov način, već će vam obezbediti da na trenutak predahnete od svega onoga što vam uzrokuje patnju, a stres upravo to i jeste – patnja.
To ne znači da ćete bežati, već da ćete se zaustaviti da napunite svoj rezervoar gorivom za lakše prevaljivanje ostatka puta.
Poduzetnički stres nije šala zato uzmite pauzu svako malo
Aktivnosti koje nam prijaju nisu gubljenje vremena
I prijatne aktivnosti – kao što su slušanje muzike, šetnja, plivanje, razgovor sa prijateljima i bliskim osobama – u trenucima krize mogu nam se činiti kao luksuz.
Tačnije, kao gubljenje vremena, odnosno bavljenje nečim što ni izbliza nije tako važno kao problem sa kojim se suočavamo. To, međutim, nije tačno; aktivnosti koje sprovodimo u svrhe vraćanja energije koju smo izgubili rešavanjem problema zapravo je investicija u buduću količinu energije koju imamo na raspolaganju za nošenje sa problemom, odnosno stresom.
Sat vremena koje ćete „izgubiti” na ovaj način nikako nisu gubljenje, već tajm aut. Ne zaboravite da, ne samo da na njega imate pravo, već će vam se njegovo korišćenje dugoročno veoma isplatiti.
Slušajte šta vam poručuje telo
U periodima duže izloženosti stresu, neretko se pojavljuju telesne manifestacije našeg psihičkog stanja. To je, između ostalog, onaj osećaj da vas nešto guši, težina na plućima ili osećaj rupe u stomaku.
Sve su to telesni pokazatelji da je potrebno nešto učiniti, kako se ono što danas doživljavamo kao neprijatnu senzaciju sutra ne bi pretvorilo u stvaran zdravstveni problem.
Svako od nas ima određen kapacitet do kog je u stanju da se nosi sa stvarima koje procenjujemo kao visoko stresne i naporne. Taj kapacitet može biti različit od osobe do osobe, ali svima nam je zajednička jedna stvar: on ima svoje limite.
Nemojte čekati da dođete do same granice da biste uvideli da ste tu. Slušajte šta vam telo govori i nemojte se oglušivati na to što čujete.
Poduzetnički stres je uzrok mnogo raspadnutih brakova
Bez obzira da li govorimo o periodu krize (akutni stres) ili o svim onim manjim, iritantnim stvarima kojima obiluje svakodnevnica, svakako je pametno ne gubiti iz vida značaj koji telo – odnosno to kako sa njim postupamo – ima na naše celokupno funkcionisanje.
Stvari iznete u ovom tekstu nisu nikakvo „izmišljanje tople vode”: svi smo čuli za njih i znamo da su važne, zar ne? Uprkos tome, često jako lako čak i nesvesno odlučimo da su nam u kriznim periodima suvišne i zato prve „odlete” sa spiska stvari koje ćemo raditi.
Neka ne bude tako, pošto rešavanje krize bez obraćanje pažnje na ono što će od nas posle nje ostati (u mentalnom i telesnom smislu), može biti ništa drugo do Pirova pobeda. Zato briga o sebi nije nikakav luksuz, već stvar preživljavanja.
Breaking bad je serija koja, u suštini ima, antijunaka, može nas mnogo naučiti o biznisu
Da su filmovi, a u poslednje vreme i TV serije, mnogo više od načina da se potroši vreme, jasno je svima koji su imali prilike da se sretnu sa nekim primerom vrednim pažnje.
Činjenica je da nas omiljeni junaci iz filmova i serija mogu nadahnuti, ili nam barem, na sopstvenim primerima, pokazati brojne situacije iz kojih možemo izvući korisne pouke. Pa čak i ako su ti junaci iz filmova ili, u ovom slučaju, serija, u suštini antiheroji.
Takva je i serija „Breaking Bad”, naziva adekvatno neprevodivog na naš jezik. Iako ima već nekoliko godina kako je prestala da se emituje, činjenica je da je reč o jednom od najboljih serijskih ostvarenja u istoriji mogućnosti da kroz kutiju gledamo male ljude koji u njoj nešto rade. (Ako niste pogledali ovu seriju, ovo je pravi trenutak da prestanete sa čitanjem, ukoliko ne želite da vam otkrijemo neke delove radnje).
Skromni počeci su bitni za čvrste temelje preduzeća
Svi smo svedočili Volterovoj transformaciji, strepeli da li će ga žena Skajler i pašenog Henk provaliti, šta će biti sa njegovim i Džesijevim odnosom… Sve u svemu, od Voltera smo – i pored toga što je postao istinski antiheroj i jedan od onih likova za koje ne znamo da li navijamo ili jedva čekamo da dopadnu nekoj formi pravde šaka – mnogo toga mogli da naučimo.
Počni od malog, misli veliko
Šta je za osnivače Google-a bila garaža, to je za Voltera i Džesija bila kamp prikolica, koju su koristili kao pokretnu laboratoriju za pravljenje kristalnog meta. U početku nisu proizvodili mnogo, ali Volter je počeo da razmatra mogućnost rasta.
Sledeće što se dešava je delanje u pravcu tog cilja: Volt se udružuje sa dilerom koji mu obezbeđuje širu mrežu korisnika, što dovodi ne samo do zarade, već njegov proizvod dobija i odličnu reputaciju.
Naredni korak u ovom pravcu bila je saradnja sa Gasom, vlasnikom lanca restorana brze hrane, odnosno pržene piletine, koja je zapravo samo fasada za distribuciju droge. Gas je Volteru ponudio posao koji se nije mogao odbiti. Voltova zarada se drastično uvećava, a početna tačka – kamp prikolica – sad se čini kao daleka prošlost.
Šta smo ono rekli o delegiranju?
Najvažnije u sledu događaja od kamp prikolice do vrhunski opremljene laboratorije pod okriljem „Los Pollos Hermanosa” je Voltova usmerenost na ono što je njegova najveća snaga – kuvanje meta, dok su distribucija i prodaja od samog starta delegirani, napre Džesiju, a kasnije se proširuju čak i van severnoameričkog kontinenta.
Da je morao sve ovo da radi, u početku bez partnera, kasnije i bez čitave mreže saradnika, da li bi Volt uspeo da postane tako uspešan u onome što radi?
Breaking bad pokazuje šta se dešava kad neko zna svoje jake strane i nedostatke
Važno je imati dobar proizvod
Volter Vajt nije postao Hajzenberg zato što je imao prijatan osmeh. Volter Vajt je postao faca u svom miljeu zato što je bio najbolji u onome što je radio – kuvanju meta. Profesor hemije sa ipak nesvakidašnjim talentom, Volter je svoje znanje i talenat upotrebio kao resurs na kom se čitav njegov biznis model zasniva. Nije prošlo mnogo vremena otkad je postao čuven, pri čemu nemojmo zaboraviti da je reč o crnom tržištu, koje nema vrcave reklame, promotivne akcije i drastične popuste.
Ni u jednom trenutku kvalitet Volterovog proizvoda nije doveden u pitanje. Osim što je bio prepoznatljiv po kvalitetu, ovaj proizvod je to bio i po još jednom detalju – svojoj karakterističnoj svetloplavoj boji, što znači da je na prvi pogled bilo uočljivo o kom proizvodu je reč. Ovo takozvano brendiranje sigurno je pomoglo njegovoj popularnosti.
Potrebni su nam drugi ljudi
Voltov posao ne bi bio moguć bez ljudi, pa su zato odnosi sa njima od ključne važnosti i za njegov uspeh. Volter i Džesi se udružuju u poduhvatu koji će kasnije postati daleko veći od svoje početne tačke, a tokom cele serije fokus je na odnosima sa drugima. Sve što je postigao, Volter ne bi mogao bez drugih ljudi, a posebno bez Džesija na početku. Zato je partnerstvo, odnosno tim, često upravo ono što može da pokrene, odnosno rasformira jedan biznis.
Nemojmo, takođe, zaboraviti količinu energije koju je Volter ulagao u laganje, obmanjivanje i prikrivanje istine od svoje porodice, upravo u svrhe očuvanja dobrih odnosa sa njima.
Izlazak iz zone komfora je neophodan
Ponekad je – ispostaviće se na Volterovom primeru – dobro upuštati se u nepoznate stvari, posebno ako su nam strašne ili neprijatne. Uvek postoje mnogo „prljavog posla” koji je potrebno obaviti (pri čemu se ne misli na ilegalne poslove, kao u Volterovom slučaju), a upravo nas on podseća da ćemo, za potrebe sopstvenog biznisa, upravo mi biti ti koji će da zasuču rukave i čiste za nekom protutnjalom olujom go… neprijatnih okolnosti i ishoda. Naravno, sa tom „malom” razlikom da se to u Volterovom slučaju odnosi na laganje, obmanu, krađu i ubijanje radi „napredovanja u karijeri”. No, videli smo i kako se takvi slučajevi, baš kao i u realnosti, često završe.
Širenje poslovanja se radi van zone komfora
Ono što je (imaginarnog) Voltera stavilo na sam (imaginarni) tron (imaginarnog) narko biznisa (opet imaginarnog) Albukerkija u Novom Meksiku, SAD negde krajem prve decenije drugog milenijuma jeste njegova nezamenljivost. Niko nije mogao da radi ono što je Volter radio, niko ga nije mogao odmeniti.
Eto još jedne lekcije od Voltera, od koga se – ako stvari posmatramo malo šire od jednostavnog dobro-loše izbora – i te kako može naučiti, bez obzira na to što je po svim relevantnim kriterijumima više negativac nego neko za koga navijamo. Za dobre đake nema loših učitelja, i zato poslušajmo njegove reči:
„Proveo sam ceo svoj život uplašen, prestravljen stvarima koje će se možda desiti, mogle bi se desiti, možda se neće desiti. Pedeset godina sam tako proveo. Zaticao bih sebe budnog u tri ujutru. Ali znaš šta? Otkad sam dobio dijagnozu, spavam sasvim dobro. Uvideo sam da je strah najgori. On je pravi neprijatelj. Zato, ustaj, idi u stvaran svet i šutni to kopile najjače što možeš pravo u zube.” – Volter Vajt
