Filmovi sadrže lekcije koje nas čine boljim preduzetnicima
Filmovi su najčešće nešto čime se bavimo u slobodno vreme. Ali, ne morate biti zagriženi filmofil da bi vam bilo jasno da su oni mnogo više od pukog gledanja u ekran radi prekraćivanja vremena. Oni nas mogu naučiti mnoge stvari – uz njih možemo saznati mnogo toga o sudbinama ljudi koje nikako drugačije ne bismo imali priliku da sretnemo.
Baš iz tog razloga, u naredna dva teksta, lekcije o biznisu iz filmova koje nam neka od filmskih ostvarenja donose će biti tema našeg teksta. Ukoliko neke od filmova na listi niste gledali, imajte na umu da sadrže spojlere, pa možda je najbolje da preskočite priču o tom filmu dok ga ne pogledate. Izbor je svakako na vama.
The Goodfather (1972) – Sve je u networkingu
Kultna saga o porodici Korleone u kontekstu biznisa nudi odlične lekcije: od onih kako bi bilo pametno poslovati, pa sve do onih koje bi bilo preporučljivo izbegavati. „Kum” sa kojim cela priča započinje je don Vito Korleone (Marlon Brando), od kog se definitivno može štošta naučiti o poslovanju.
Vito je vrlo umešan u povezivanju sa drugima, a njegova pozicija moći omogućava mu lak pristup brojnim sortama ljudi. Njegova porodica seže značajno dalje od njegove stvarne porodice, te slobodno možemo reći da se proteže na gotovo svakog člana zajednice. Njegova filozofija je jednostavna, a efektna: dogovarajte se sa ljudima u vezi sa stvarima koje su važne i njima i vama, a zatim stanite iza svojih reči.
Tako što postaje svojevrstan magnet za ljude u svojoj bližoj i daljoj okolini, ljudi dolaze kod don Vita i traže od njega usluge, za koje se zna da će kasnije doći na neku vrstu naplate, po principu – usluga za uslugu. Danas u marketingu možemo videti demonstracije istog principa – na primer, web sajt koji vam nudi besplatne e-knjige iz neke oblasti, a zauzvrat im ostavite svoju adresu.
Zar to ne zvuči kao „ponuda koja se ne može odbiti”? Dok god je don Vito bio Kum, njegove „usluge” neretko su prevazilazile ono šta su od ljudi njega tražili, a sve što je od njih tražio su „male” usluge, čime je zapravo samo učvršćivao svoju mrežu kontakata i na taj način postajao sve moćniji i uticajniji.
Goldfinger (1964) – Pametno koristite informacije kojim raspolažete
U ovom filmu o tajnom agentu Džejms Bondu, on (a igra ga Šon Koneri) je u jednoj sceni vezan za sto od strane glavnog negativca Aurika Goldfingera (Gert Frob). Laser koji mu ozbiljno može naškoditi sve je bliži njegovom torzou, a na njegovom licu vidi se napor od razmišljanja kako da se izvuče od ove smrtne opasnosti. Najednom, vidimo promenu, kao da je smislio nekakav plan.
Zatim započinje dijalog: „Odaberi svoju narednu dosetku pažljivo, gospodine Bond. Zato što će ti biti poslednja,” kaže Goldfinger, a Bond na to odgovara: „Očekuješ da ću da pričam?”. „Ne, gospodine Bond, očekujem da ćeš da umreš,” odvraća Goldfinger, nakon čega Bond u svom umu pronalazi važne informacije: „Operacija Gren Slem,” što je samo jedan deo poverljivih informacija koje je uspeo da čuje ranije i doslovno mu je, sada, slamka spasa.
On ne zna ništa o toj operaciji, ali Goldfinger to ne zna i, impresioniran informacijama koje Bond poseduje, odlučuje da ga izbavi iz opasnosti u koju ga je sam doveo.
Taj komadić informacije bio je dovoljan da se – takoreći – prodaja izvrši. Kada se bavite prodajom, verovatno mnogo puta čujete „Ne”, a jedan od način da se to premosti jeste da se pozovete na podatke koje već imate o kupcima i njihovim potrošačkim i drugim navikama.
Steel Magnolias (1989) – Teško je raspravljati se sa prijateljskim licem
U ovom filmu Travi Džons (Doli Parton) izgovara čuvenu rečenicu: „Smej se. To povećava vrednost tvog lica,” što je istina koja se i te kako može primeniti i u poslovanju. Osnovna pouka glasi: negativnosti nema mesta u biznisu.
Lako je primeniti prijateljski pristup u komunikaciji sa ljudima, što se odnosi kako na komunikaciju uživo, tako i na pisanu (odnosno, onlajn). Neka komunikacija sa vašom ciljnom grupom bude prijatna, prijateljski nastrojena, sa toplim tonom i pozdravima na početku, kao i na kraju poruke.
Wall Street (1987) – „Ono što je vredno činjenja vredno je činjenja za novac”
Citat iznad možda je najpoznatija stvar u vezi sa ovim filmom u kom glavne uloge igraju Majkl Daglas kao Gordon Geko i Čarli Šin kao Bad Foks. U današnje doba, kada su gotovo svi brendovi svesni važnosti kontent marketinga, postaje jasno da se za dobre rezultate mora izdvojiti novac.
Ponekad cena nije očigledna, a ponekad ona uopšte nije izkazana u novcu. Na internetu, sadržaj se često trampi za informaciju (na primer, o tome koliko ljudi je privučeno tim sadržajem), a sve to ima jednu svrhu – prodaju.
Kada je sadržaj takav da je privlačan svojoj ciljnoj publici, onda je i njegova cena opravdana. Zato nas ovaj film, u kom su glavni junaci prekršili nekoliko federalnih propisa i samim tim prestali da igraju po pravilima, ipak uči važnu lekciju o pravoj vrednosti nečega što ozbiljno može unaprediti poslovanje.
Pretty Woman (1990) – Važnost veštog pregovaranja
U čuvenom filmu s početka devedesetih, Vivijen (Džulija Roberts) i Edvard (Ričard Gir) pregovaraju o ceni njenih… usluga za period od nedelju dana, koje se ni po čemu ne razlikuje od bilo koje druge forme pregovora. Vivijen nastoji da održi visoku cenu, dok je Edvard smanjuje. Lekcija: u većini situacija, imajte na umu da druga strana, kao i vi, pregovara u skladu sa svojim interesom.
Na kraju filma postaje jasno da bi Vivijen bila spremna da pristane i na sumu za hiljadu dolara manju, a Edvard bi bio spreman da plati i više od toga. Dakle, pregovori su bili korisni i „na pola puta”, što bi i trebalo da bude njihova glavna odlika.
Man of Steel (2013) – Koristite svoje moći za dobro
U ovoj novijoj iteraciji filma o Supermenu nalazi se nekoliko važnih lekcija. Klark Kent (Henri Kavil) izgubio je oba oca – iz različitih svetova, iako je ono čemu su ga oni učili ostalo sa njim i nakon što ih više nije bilo. Klark se u životu, u suštini, stalno iznova suočava sa jednim izborom, odnosno odlukom koja se može primeniti i na poslovanje.
Imajući u vidu njegove supermoći, Klark Kent mora da bira da li će biti apsolutno dobar po svet oko sebe, ili apsolutno loš. Kao tinejdžera, njegov „ljudski” otac učio ga je da ne može da se obračunava sa dečacima koji ga zadirkuju; ako odluči da nekog od njih udari, mogao bi ih usmrtiti, obzirom na njegovu moć.
U svim situacijama on se, stoga, mora pridržavati svog izbora, odnosno uvek ga iznova procenjivati. Zato on mora biti miran u svim onim situacijama u kojima bi mogao da se razračuna sa protivnikom; drugim rečima, on svoje moći mora koristiti isključivo u dobre svrhe.
Slično je i sa biznisom. Ukoliko svoje oglašavanje koristite kako biste obmanjivali kupce, vremenom ćete početi da ih gubite. Stoga takozvanu Supermenovu dilemu valja stalno imati na umu: korektnost i fer odnos su jedini pravi put, gledano dugorčno.
