Rad od kuće postao je sve popularniji u posljednjih nekoliko godina, a pandemija COVID-19 samo je ubrzala ovaj trend. Zahvaljujući tehnološkom napretku, sve više ljudi ima priliku raditi na daljinu i zaraditi novac iz udobnosti vlastitog doma. Ovaj članak donosi nekoliko strategija i saveta koji će vam pomoći da uspešno započnete i razvijete posao od kuće.
Freelance i ugovorni rad
Freelancing je jedan od najlakših načina da počnete raditi od kuće. Sve što vam je potrebno je stručnost u određenom području i pristup internetu.
Na platformama kao što su Upwork, Freelancer i Fiverr možete pronaći mnoge poslove u raznim sektorima – od pisanja i dizajna, do programiranja i digitalnog marketinga.
Počnite sa izradom portfolia i postavljanjem vlastitih tarifa, ali budite spremni da se prilagodite tržištu dok gradite reputaciju. Ovo je odličan način ako se pitate kako zaraditi novac radeći nešto što već znate.
Virtuelni asistent
Ako ste organizovani i sposobni da obavljate više različitih zadataka, posao virtualnog asistenta može biti idealan za vas. Vaši zadaci mogu uključivati upravljanje e-poštom, zakazivanje sastanaka, istraživanje i druge administrativne zadatke.
Mnoge male i srednje velike kompanije angažuju virtuelne asistente kako bi uštedele na troškovima.
Blogging i pisanje sadržaja
Ako imate talent za pisanje, možete započeti blog i monetizirati ga putem reklama, sponzorstava ili prodaje digitalnih proizvoda. WordPress i Medium su popularne platforme za blogging. Da biste bili uspešni, potrebno je da redovno objavljujete kvalitetan sadržaj i gradite zajednicu oko svog bloga.
E-trgovina i dropshipping
Otvoriti sopstvenu online prodavnicu nikada nije bilo lakše. Platforme kao što su Shopify i WooCommerce omogućavaju vam da sa malim ulaganjem pokrenete posao.
Dropshipping je model koji vam omogućava da prodajete proizvode direktno od dobavljača, bez potrebe za skladištenjem robe.
Vaša uloga je da generišete prodaju i obavestite dobavljača, koji će onda poslati proizvod direktno kupcu. Sajtovi kao što je Aliexpres BiH su idealni za vaš novi dropshipping posao.
Tutorstvo i online kursevi
Ako imate stručnost u određenom području, možete pružati privatne časove ili kreirati online kurseve. Platforme kao što su Udemy, Coursera i Teachable nude mogućnost postavljanja i prodaje kurseva na globalnom nivou.
Konsultacije i coaching
Ako ste ekspert u određenom polju, možete ponuditi konsultantske usluge ili coaching. Ovo može biti posebno korisno u oblastima kao što su poslovno savetovanje, zdravlje i wellness, ili životni coaching. Ne morate tražiti posao u inostranstvu da radite kao trener, sada je to moguće online.
Kripto trgovanje i investiranje
Kripto trgovanje može biti riskantno, ali i veoma profitabilno. Da biste uspeli u ovoj oblasti, potrebno je imati duboko razumevanje tržišta i biti spremni na stalno učenje. Osim trgovanja, investiranje u kriptovalute može biti dobar dugoročni izvor prihoda.
Zaključak
Rad od kuće nudi mnoge prednosti, uključujući fleksibilnost i udobnost, ali zahteva i samodisciplinu i veštine u upravljanju vremenom. Odaberite oblast koja vam najviše odgovara, izgradite svoj brend i koristite digitalne platforme da biste pridobili klijente ili kupce.
Važno je i da se kontinuirano usavršavate i prilagodite tržišnim uslovima. S obzirom na sve veću globalizaciju i digitalizaciju, mogućnosti za rad od kuće su gotovo beskrajne.
Gerila marketing je nešto za šta ste verovatno čuli a sama Gerila marketing knjiga je “must have” štivo svih marketara.
Mali biznis – veliki snovi, a često i ograničeni budžeti. Jedan od najvećih izazova svake novootvorene kompanije ili lokalnog biznisa jeste efikasno vođenje marketinške kampanje koje, pri tom, neće biti finansijski izdašno. Vlasnici malih biznisa nisu u mogućnosti da greše, jer svaki uloženi dinar može da propadne ako se ne usmeri na pravi način.
Zbog toga je marketing za male biznise prava umetnost, jer često traži nove i neistražene načine oglašavanja, povezivanja sa potencijalnim klijentima i brendiranja.
Džej Konrad Levinson je još davne 1983. godine prepoznao problem sa kojim se vlasnici malih biznisa suočavaju, te je svoje iskustvo u vođenju marketinških kampanja pretočio u knjigu “Gerila marketing”.
Verovatno nije ni slutio da će ova knjiga doživeti uspeh kakvim se i dan-danas može pohvaliti: prevedena na preko 60 jezika, štampana u sedam izdanja i dopunjavana srodnim priručnicima. Štaviše, gerila marketing je prerastao u pokret istinskih sledbenika novog načina razmišljanja o marketingu.
Popularnost gerila marketinga nije slučajnost, a u to ćete se uveriti kada pročitate Levinsonovu knjigu.
Pisac Džej Konrad Levinson
Džej Konrad Levinson (1933-2013) započeo je svoju karijeru u svetu marketinga neposredno nakon završetka studija psihologije na Univerzitetu Kolorado.
Nakon nekoliko reklamnih agencija dospeva na čelo kreativnog odeljenja poznate marketinške agencije Leo Barnet, gde je kao kreativni direktor učestvovao u realizaciji nekoliko desetina uspešnih kampanja, među kojima i kampanje za Marlboro, Olstejt i druge američke kompanije. Autor je nekoliko knjiga na temu gerila marketinga, o čemu je predavao na Univerzitetu Kalifornija.
O knjizi Gerila marketing
Da li ste ikada poželeli da vam klijenti neprestano dolaze a da ne morate da ulažete mnogo novca u reklamne kampanje? Da li ste se zapitali šta se krije iza velikih uspeha lokalnih biznisa poput prodavnice nameštaja ili agencije za prevođenje? Tajna je u nekonvencionalnom načinu razmišljanja, u kreativnosti i pronalaženju alternativnih načina oglašavanja i promocije – jednom rečju, u gerila marketingu.
Sam pojam gerila marketinga uveden je zahvaljujući Levinsonovoj knjizi, a vrlo brzo je zaživeo među marketingašima. Međutim, šta tačno potpada pod ovaj pojam?
Prema Levinsonovom tumačenju, radi se o marketinškim tehnikama i strategijama namenjenim prvenstveno početnicima, onima koji imaju veoma malo mogućnosti za izvođenje skupocenih kampanja i angažovanje celokupne marketinške mašinerije u cilju promocije sopstvenog proizvoda ili usluga.
Samim tim što su im mogućnosti ograničene, te je njihovo polje delovanja suženo, početnici su primorani da upotrebe maštu u mnogo većoj meri nego oni koji su prevazišli izazov pokretanja posla.
Knjiga je podeljena u pet delova, a svaki deo posvećen je određenom segmentu gerila filozofije. Da je zaista reč o filozofiji, uverićete se tek kada budete počeli da primenjujete strategije i tehnike iz Levinsonove knjige.
Gerila pristup marketingu
Prvi deo nosi naziv “Gerila pristup”, a koncipiran je tako da ponudi odgovore na pitanja šta je gerila marketing danas, da li još uvek postoji potreba za gerila marketingom (i zašto) i na kojim tajnama počiva gerila marketing. Pored teoretskog dela, Levinson nudi i niz praktičnih poglavlja, poput poglavlja o razvoju plana za gerila marketing ili poglavlja o razvijanju kreativnog plana. Tu su i saveti kako odabrati najsmrtonosnije oružje za postizanje najvećih marketinških ciljeva i kako uštedeti novac za marketing (iako je gerila marketing često okarakterisan kao “jeftina” vrsta marketinga, nemojte da mislite da ćete moći da postignete bilo kakav uspeh bez novčanog ulaganja).
Minimedija marketing
Drugi deo knjige posvećen je minimedija marketingu, jednom od velikih tajni gerila marketara.
U pitanju su “zaboravljene” ili retko korišćene metode oglašavanja – ankete, pisanje pisama, poruke na oglasnim tablama i slično – koje oni sa većim budžetima nikada ne bi ni pomislili da iskoriste u marketinške svrhe.
Međutim, Levinson smatra da bi svako ko pretenduje na povećanje i održavanje profita trebalo da isproba barem nešto od preko dvadesetak ponuđenih minimedija marketing kanala.
Gerila marketing kampanje
U trećem delu knjige, Levinson nam nudi niz saveta kako da sprovedemo gerila marketing kampanju u maksimedijskom okruženju.
Možda se iz dosadašnjeg toka knjige moglo pomisliti da je Levinson zagovornik ideje da bi masovne medije i tradicionalan način oglašavanja trebalo izbegavati, ali ćete čitanjem ovog poglavlja uvideti moć gerila marketinga.
Kada iskoristite medij kao što su novine, radio ili televizija u gerila stilu, dobijate desetostruko veći učinak nego da ste ih koristili na tradicionalan način.
Kao i prethodno, i ovo poglavlje obiluje smernicama i praktičnim savetima o tome kako iskoristiti svaki od maksimedija na način koji odgovara vašem biznisu i vašoj ciljnoj grupi.
Gerila marketing online
Četvrti deo knjige posvećen je danas aktuelnim novim medijima, odnosno marketingu koji se odvija putem interneta, društvenih mreža, info medija i slično.
Obilje praktičnih saveta ukomponovano je sa najaktuelnijim informacijama iz oblasti marketinga u ovom polju.
Kako i sam autor navodi, marketing koji ne ide u korak sa najnovijim postignućima i inovacijama nije osuđen na uspeh, te svi oni koji se bave marketingom moraju prihvatiti činjenicu da ono što je važilo jednom ne mora da važi i drugi put.
Gerila marketing strategije
Poslednji deo zaokružuje priču o gerila strategijama, vraćajući se na početnu zamisao o gerili kao načinu razmišljanja a ne samo oglašavanja. I sam naslov “Priroda gerile” sugeriše da je reč o glavnim idejama gerila pokreta, o načinu na koji je potrebno razumeti gerilu da bismo mogli da izvučemo najviše koristi iz ovog pravca.
Važan segment ovog dela knjige jeste psihologija gerila marketinga, koja čitaocu omogućava da upozna suštinu gerile – i to ne samo kao marketinškog sredstva, već i kao poslovne filozofije.
Dodatno, čitaoci će moći da uživaju u spisku od 200 oružja gerila marketinga, listi najčešćih i najdelotvornijih taktika i smernica koje svako ko pretenduje da se pozabavi oglašavanjem u gerila stilu treba da razume i primeni. Tu je, naravno, i spisak literature, što Levinsonove, što drugih autora, koji će pomoći gerila početnicima da se informišu o gotovo svim aspektima ovog, i dalje, najefikasnijeg pravca oglašavanja.
Ono što predstavlja trajnu vrednost ove knjige je njena komunikativnost. Način na koji Levinson opisuje ključne aspekte nije akademski (iako sa punim pravom to može da bude), a nije ni sasvim populistički.
Radi se o autoru jedinstvenog stila, bogatog praktičnog iskustva i širokog znanja iz oblasti marketinga i preduzetništva. Levinson je ovom knjigom uspeo da prevaziđe okvire marketinške struke i upusti se u raspravu o segmentima koji se tiču vođenja posla, osvajanja tržišta, plasiranja proizvoda i građenja brenda.
Čak i u svom n-tom izdanju po redu, “Gerila marketing” nudi obilje svežih informacija, idući u korak sa vremenom i razvojem savremenih tehnologija komunikacije. Ostaje pitanje da li će uskoro uslediti još jedno dopunjeno izdanje ove male biblije uspešnih marketara i šta bismo u njemu mogli da pročitamo o marketingu gerilaca danas.
Gerila marketing knjiga recenzija
Svako ko je kročio u marketinšku džunglu, suočio se sa brojnim izazovima vezanim za uspešno osmišljavanje i vođenje marketinških kampanja. U tom smislu, Levinsonova knjiga je prava riznica znanja, koja u svakom trenutku može da ponudi odgovor na pitanje “šta sada”, pod uslovom da ste ispunili prvo i osnovno pravilo gerile: napravi plan i drži ga se.
Iako niste vični gerila pristupu ili ste, jednostavno, “srećni” da imate budžet koji ne traži veliku dozu kreativnosti, knjiga “Gerila marketing” će vam pomoći da na jedan prizeman i duhovit način bolje upoznate profesiju kojom se bavite, ali i da pokupite po neku ideju koja vam može biti od koristi – čak iako je jeftina.
Gerila marketing citati
“Gerila marketing podrazumeva i teoriju i akciju.”
“Marketing je umetnost promene mišljenja ljudi – ili pak navođenja da ostanu pri svom mišljenju ako su već u poslu s vama.”
“Više od pola vašeg marketing vremena treba da bude posvećeno postojećim klijentima.”
“Kad jednom pokrenete svoj plan gerila marketinga, pratite koja oružja pogađaju cilj, a koja ga promašuju. Samo ako to budete znali udvostručićete rezultate svog budžeta za marketing.”
“Ne koristite neko marketinško sredstvo ako ne nameravate da ga koristite kao profesionalac.”
“Za gerilca je marketing delom umetnost, delom nauka.”
“Internet je destilovana suština izgradnje odnosa sa osobom.”
“Ljudi cene korisne informacije, a još više ih cene ako su besplatne.”
“…Jedna od velikih prednosti štampe je to što vam lako dozvoljava da ponovite svoju poruku tri puta – ilustracijom ili slikom, naslovom i tekstom.”
Današnji svet, sa svim svojim nelogičnostima i manama, ipak napreduje u pogledu osnaživanja žena u raznim pravcima, uključujući i žensko preduzetništvo
Danas se više nego ikad priča o ravnopravnosti polova, ali u praksi još uvek postoji još mnogo stvari koje nisu jasno definisane i koje se i dalje, prećutno, očekuju od žena. I pored mogućnosti izbora, ta očekivanja i sve ono sa čime se žene susreću zahteva podizanje svesti o svim onim izazovima sa kojima se suočavamo.
Ako pogledate današnji svet biznisa, videćete da njime i dalje dominiraju muškarci. To nije iznenađujuće, ako se u obzir uzme istorija, koja je sve donedavno samo muškarce prepoznavala kao podobne da se bave „teškim” pitanjima, u koja svakako spada i vođenje biznisa. Istina je da na listama najuspešnijih preduzetnika ima žena, ali većinu i dalje čine muškarci.
Budućnost će sigurno ovaj odnos sve više preokretati u korist ženska preduzetnica, ali kako bi to došlo, potrebno je biti svestan stvari sa kojima se preduzetnice suočavaju, kako bi se o tim problemima govorilo otvorenije i oni samim tim postajali manji tabu nego što su danas.
Zato ćemo se osvrnuti na pet najvećih izazova ženskog preduzetništva, iz perspektive žena koje same osnivaju i vode svoje biznise, uz delić iskustva, odnosno podeljenu misao nekih od uspešnih žena u svetu preduzetništva.
1. Kulturološki uslovljene vrednosti
“Znate, svih ovih godina, ja sam jela svoje kolačiće. Svih ovih godina ljudi su mi govorili kako su fantastični. Zato sam odlučila da uđem u posao prodaje kolačića. Moj muž je momentalno rekao: ‘Oh, dušo, to je tako glupa ideja.’ A onda su i moji roditelji izustili: ‘Nemaš ti šta da tražiš u biznisu prodaje kolačića.’ – Debi Filds
Žensko preduzetništvo postaje sve popularnije
Jedan od prvih izazova za svaku ženu koja želi da se oproba u preduzetništvu su kulturom uslovljene vrednosti, odnosno tradicija. Svet je prilično šarenolik po pitanju toga kako se u određenim oblastima vidi uloga žene u društvu: što je društvo tradicionalnije, i uloga žene je više određena udajom, rađanjem, vođenjem računa o domaćinstvu i slično.
U ovakvim zemljama to predstavlja problem koji uopšte nije zanemarljiv, a on ponekad podrazumeva i to da se u sopstvenoj kući morate izboriti za pravo glasa.
Uloga muškarca dugo vremena se oslanjala na ideju da je on taj koji mora „doneti hleb na sto”, a u pomenutim konzervativnim sredinama, preduzetničke veštine žena često se doživljavaju takmičarski, to jest kao njena namera da preuzme ulogu glave porodice od muža.
Sa ovim izazovom se posebno suočavaju one porodice u kojima je i muškarac preduzetnik. Tada se najčešće muška deca vide kao naslednici posla, dok su ženska najčešće izuzeta iz toga. On se može prevazići isključivo tako što ćemo se držati svojih principa i urediti stvari najpre u svojoj kući, a potom se – koliko je to moguće – ne osvrtati na sva ona mišljenja ljudi imaju problem da se nose sa „ženom u pantalonama”.
2. Društvena diskriminacija
„Grozno je reći, ali dugo sam bila etiketirana zbog toga što sam dizajner venčanica i sada sam začuđena time kako sam uspela da to prevaziđem. Stvarno sam pokušala sve osim odustajanja, ali sam to uspela zahvaljujući tome što je ovo moj životni san.” – Vera Vong
Iako smo dobrano zagazili u 21. vek, broj ljudi koji i dalje veruje u to da su muškarci podobniji za biznis nije mali, niti zanemarljiv. Međutim, i sami smo skloni verovanju u određene stereotipe o tome šta su „muški” a šta „ženski” poslovi.
Da li vam se nekad desilo da ugledate ženu kako vozi gradski autobus, automehaničar je, vodoinstalater ili varilac, i da pomislite „Zašto žena radi ovaj posao”? To se sigurno svima, u nekoj formi, desilo, a istina je da iza toga stoji duboko, kulturološki i društveno uslovljeno stanovište da neki poslovi jednostavno nisu za žene (ili muškarce; isto važi i obrnutom pravcu – za muškarca koji radi kao vaspitač u vrtiću, kao ispomoć u kući i tome slično).
Činjenica je, dalje, da bi mnogi birali da radije sarađuju sa muškarcem nego sa ženom. Upravo pomenuto stanovište, kao i ono da se prosto zna da su muškarci bolji u biznisu (što je samo još jedna predrasuda), zadaju muku brojnim preduzetnicama.
Sa ovim izazovom suočavaju se i razvijenija, odnosno liberalnija društva, a bitka se vodi na ogromnom broju frontova, svakodnevno. Zato je važno znati da na ovakve stereotipe i predrasude možete naići bilo gde i bilo kada, ali ono što je ključno jeste to da ih prihvatimo baš kao ono što jesu – predrasude i stereotipi. Ne možemo promeniti šta okolina misli, ali možemo uticati na to šta ćemo mi raditi sa njihovim mišljenjem, zar ne?
3. Nedostatak poverenja investitora
„Šta je najgore što može da se desi? Da me svi odbiju; možeš misliti.” – Dž. K. Rouling
Ovo je izazov koji nastaje u trenutku kada je potrebno skupiti novac za otpočinjanje sopstvenog biznisa. Investitori su, generalno – mada je ovo vrlo povezano sa vrstom biznisa o kojoj je reč – naklonjeniji da veruju muškarcima, ali to nije nešto što bi se moglo izgovoriti naglas tek tako. Iza toga stoje dva već pomenuta izazova, a ženama je generalno potrebno mnogo više vremena i truda da bi dokazale svoju vrednost.
Žene u preduzetništvu i dalje imaju više prepreka nego muškarci
Prošle godine sam konkurisala za subvencije koje dodeljuje Republika Srbija preduzetnicima, i jedan od kriterijuma koji me je činio „ranjivom” grupom za samozapošljavanje bio je taj što sam žena.
Zahvaljujući toj činjenici dobila sam dodatne bodove pri ocenjivanju mog biznis plana, jer su u našoj zemlji žene teže zapošljive od muškaraca. Da li je ovo odličan vetar u leđa za preduzetnice ili pak diskriminacija prema muškarcima kroz favorizovanje određenog pola, još uvek ne umem da domislim. Verovatno zavisi od perspektive.
U svakom slučaju, ženama će sigurno trebati više strpljenja i upornosti da svoju biznis priču predstave stranama zainteresovanim za njeno finansiranje, kako bi se u fokusu našla održivost ideje, a ne pol onoga ko je prezentuje.
4. Balansiranje između privatnih i poslovnih obaveza
„Bilo je rizično. Bila sam udata i trudna sa najstarijim sinom. Ali, ja ne gledam na rizik isto kao i drugi ljudi. Kada si preduzetnik, moraš se voditi mišlju da ćeš uspeti.” – Lilijen Vernon
Ovo je verovatno prva stvar na koju većina pomisli ne samo kad je reč o ženama preduzetnicama, već i u kontekstu žena koje rade bilo koji posao. Stvar je u tome što će i one žene koje su odlično organizovale sve svoje obaveze plaćati danak u umoru i previše obaveza, a kamoli one koje pristaju na to da pod punom opremom igraju na dva terena: i domaćica i poslovna žena. Jedno svakako ne isključuje drugo, ali isto tako zahteva ozbiljno planiranje, hitro prilagođavanje i kompromise.
Ako je muškarac glava porodice, onda je žena njegov kičmeni stub, i upravo je to ono nad čime društvo verovatno strepi kada se posmatra ženski preduzetnički duh. Međutim, umesto da se vodi rat oko toga čija je uloga da se izbaci smeće, zar ne bi bilo konstruktivnije napraviti plan – a ujedno i vežbati sopstvene preduzetničke veštine – kad ko iznosi smeće i zatim ga se pridržavati?
5. Stres
“Osnovala sam The Body Shop 1976. kako bih uspela da zaradim za život, za sebe i dve ćerke, dok je moj muž Gordon pešačio po Americi. Nisam imala nikakvu obuku i nikakvo iskustvo i sve što sam znala o biznisu bio je savet mog muža da se trudim da na nedeljnom nivou zaradim 300 funti. Niko ne priča o preduzetništvu kao o preživljavaju, a ono to upravo jeste i to je ono što podstiče kreativno razmišljanje.” – Anita Rodik
Stres definitivno nije rezervisan samo za preduzetnice, već pogađa sve ljude koji bilo šta rade i stalo im je da to što rade zadovolji postavljene kriterijume.
Međutim, ako se setimo da žene, osim svega onoga što preduzetništvo donosi (a što nikako nije malo za poneti), moraju da se nose i sa svim onim što je gore opisano, onda je jasno da je taj stres kompleksniji. Potrebno je, dakle, ne samo nositi se sa svakodnevnim izazovima, nego sa svim onim što poziciju preduzetnice čini drugačijom u odnosu na muškarce preduzetnike.
Ne postoji svemogući recept koji će odneti sve ove probleme, ali svest o njima, kao i način na koji biramo da se nosimo sa takvim izazovima je ono što može da igru učini ravnopravnijom.
Od sveta koji je spreman samo za ženu-domaćicu koja sedi kod kuće, gleda serije, kuva ručak i neurotična je jer shvata da to nisu njeni krajnji dometi (žene koje same biraju ovakav stil života ne spadaju u ovu kategorizaciju), ipak smo, civilizacijski, prevalili dug put.
No, još mnogo je ostalo ispred nas: setite se samo Holivuda, gde se o jednakosti u tome ko je koliko plaćen tek sada govori potpuno otvoreno. Da li bi pre dvadeset godina bilo očekivano da Robin Rajt i Kevin Spejsi budu podjednako plaćeni za glavne uloge u seriji „House of Cards”? Odgovor na ovo pitanje je ono što uliva nadu u to da će budućnost biti još naklonjenija ženskim preduzetničkim poduhvatima.
