Prošlo je 27 godina otkako je TNT Group započeo svoju misiju oblikovanja medijskog pejzaža Balkana. Od skromnih početaka sa lokalnim radijem u Travniku, TNT Group je izrastao u dominantnu medijsku silu s uređivačkim timovima i medijima u Sarajevu, Tuzli, Zenici, kao i širom Srbije i Hrvatske.
Danas, TNT Group predstavlja vodeću medijsku grupaciju, razvijajući najveću mrežu blogova i lokalnih medija u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji.
Naš portfolio sadrži preko 80 niša sajtova i news portala, dva radijska brenda — TNT Radio i Narodni Radio, koji uključuju 7 lokalnih radio stanica, kao i 4 tematska TV kanala.
S ukupnim sedmičnim dosegom koji premašuje 6 miliona čitatelja, slušatelja i gledalaca, TNT Group je neizostavan izbor za kvalitetnu zabavu, pouzdane lokalne vijesti i korisne informacije.
Zahvaljujući našem detaljnom poznavanju tržišta i potreba publike, u mogućnosti smo pružiti našim partnerima efikasno oglašavanje na internetu, radiju i televiziji.
Naše platforme omogućavaju ciljano oglašavanje prema specifičnoj lokaciji i profilu korisnika, čime se maksimizira vidljivost i uticaj kampanja naših klijenata.
Kroz godine, TNT Group je ostao predan svojoj viziji povezivanja ljudi, ideja i kultura kroz inovativne medijske formate.
Naša posvećenost kvalitetu i inovaciji čini nas liderima u digitalnoj transformaciji medijskog pejzaža Balkana, a naša sposobnost da kontinuirano evoluiramo i prilagođavamo se promjenama ključ je našeg dugogodišnjeg uspjeha i rasta.
Za preduzetnički stres postoje brojne tehnike koje nam mogu pomoći da prevaziđemo stresan period tako da iz njega ne izađemo potpuno iscrpljeni.
Međutim, kada dođe period krize, koliko zaista vodimo računa o sebi i svom zdravlju? Da li, u nameri da se umirimo sa psihičkog aspekta, zapostavljamo onaj ništa manje važan – telesni?
Šta je to što bismo mogli činiti kako naše telo, za vreme krize ili perioda povećanog stresa, ne bi ispisivalo čekove za koje nemamo pokriće?
Stres nas lako izbaci iz uobičajenog koloseka
Bilo da govorimo o hroničnom ili akutnom stresu, telo je obično prvo koje „strada” kada su nepovoljne spoljašnje okolnosti u pitanju. Tako možemo „zaboravljati” da jedemo ili, s druge strane, ješćemo više nego što nam je potrebno; odričemo se svih onih korisnih i prijatnih aktivnosti koje radimo jer sada nemamo vremena ili energije da im se posvetimo, te svu svoju pažnju usmerimo na preživljavanje krize.
Međutim, kada govorimo o preživljavanju, često mislimo na preživljavanje projekta ili posla, a ne na sopstveno. I zato sebe ubedimo da sad činimo najbolje što umemo, a u stvari iz fokusa izgubimo sve ono što nam i te kako može pomoći kada dođe period krize.
Ako ne vodimo dovoljno računa o telu, onda ni sve ostale tehnike za prevladavanje stresa neće funkcionisati. Da li možete umorni i iscrpljeni trezveno da razmišljate? Da li vam je do vežbi disanja onda kada osećate da vam nešto sedi na glavi i neće da ode? Verovatno ne.
Svrha ovog teksta je da se osvrne na telesni aspekt prevladavanja stresa, u smislu da ne zaboravimo da pazimo na stvari koje su i te kako važne, a koje nam lako iščeznu sa liste prioriteta.
Preduzetnički stres je moguće kontrolisati
O čemu treba voditi računa
Bez obzira da li govorimo o svakodnevnici ili o periodima krize, voditi računa o sopstvenom zdravlju može doneti samo pozitivne ishode.
O tome, istina je, treba malo više brinuti u periodima krize, a – paradoksalno – baš smo tada skloniji da zanemarujemo potrebe tela i oglušujemo se o ono što nam poručuje. Ovo su najvažnije stvari koje ne bi trebalo smetnuti sa uma, kada je reč o telesnom aspektu borbe sa stresom.
Spavanje je nezamenljivo
Kvalitetan san, u šta spada i redovno spavanje u određenom trajanju, obično su prvo što leti sa spiska stvari koje radimo u periodu krize.
Neki ljudi, sa druge strane, mogu spavati više i duže, jer je spavanje upravo jedna od stvari u koju možemo pobeći onda kada je realnost ugrožavajuća.
Činjenica je da ništa ne može da zameni spavanje u trajanju od sedam do osam sati, a to je obično ono čega se ne pridržavamo – bilo zato što ne možemo da stignemo ili zbog nemogućnosti da zaspemo jer smo ophrvani razmišljanjem o problemu koji je izazvao krizu.
Važno je imati u vidu da je našem telu san neophodan da bi mogao da funkcioniše i da ga baš ništa – nikakva količina kafe ili kojih god supstanci – ne može nadomestiti. Zato nemojte žrtvovati spavanje, već naprotiv; kad smo odmorni i naspavani, lakše se nosimo sa onim što nam servira dan, nego kad smo umorni i nervozni.
Napravite pauzu ali zapravo
Kada krenu rokovi i sav pripadajući im stres, prvo čega se odreknemo je odmor. Tu se ne misli na to da usred frke odete na godišnji u trajanju od dve nedelje, već uzimanje predaha u toku dana da posložite svoje misli i emocije.
Pauza od pola sata u danu kada telefoni nemilosrdno zvone može se činiti kao suvišno luksuziranje. Međutim, ona to nikako nije. Napravite pauzu koja će vam omogućiti da se makar na kratko izmestite iz sadašnje perspektive.
Ne samo da će vam možda pomoći da starom problemu pristupite na nov način, već će vam obezbediti da na trenutak predahnete od svega onoga što vam uzrokuje patnju, a stres upravo to i jeste – patnja.
To ne znači da ćete bežati, već da ćete se zaustaviti da napunite svoj rezervoar gorivom za lakše prevaljivanje ostatka puta.
Poduzetnički stres nije šala zato uzmite pauzu svako malo
Aktivnosti koje nam prijaju nisu gubljenje vremena
I prijatne aktivnosti – kao što su slušanje muzike, šetnja, plivanje, razgovor sa prijateljima i bliskim osobama – u trenucima krize mogu nam se činiti kao luksuz.
Tačnije, kao gubljenje vremena, odnosno bavljenje nečim što ni izbliza nije tako važno kao problem sa kojim se suočavamo. To, međutim, nije tačno; aktivnosti koje sprovodimo u svrhe vraćanja energije koju smo izgubili rešavanjem problema zapravo je investicija u buduću količinu energije koju imamo na raspolaganju za nošenje sa problemom, odnosno stresom.
Sat vremena koje ćete „izgubiti” na ovaj način nikako nisu gubljenje, već tajm aut. Ne zaboravite da, ne samo da na njega imate pravo, već će vam se njegovo korišćenje dugoročno veoma isplatiti.
Slušajte šta vam poručuje telo
U periodima duže izloženosti stresu, neretko se pojavljuju telesne manifestacije našeg psihičkog stanja. To je, između ostalog, onaj osećaj da vas nešto guši, težina na plućima ili osećaj rupe u stomaku.
Sve su to telesni pokazatelji da je potrebno nešto učiniti, kako se ono što danas doživljavamo kao neprijatnu senzaciju sutra ne bi pretvorilo u stvaran zdravstveni problem.
Svako od nas ima određen kapacitet do kog je u stanju da se nosi sa stvarima koje procenjujemo kao visoko stresne i naporne. Taj kapacitet može biti različit od osobe do osobe, ali svima nam je zajednička jedna stvar: on ima svoje limite.
Nemojte čekati da dođete do same granice da biste uvideli da ste tu. Slušajte šta vam telo govori i nemojte se oglušivati na to što čujete.
Poduzetnički stres je uzrok mnogo raspadnutih brakova
Bez obzira da li govorimo o periodu krize (akutni stres) ili o svim onim manjim, iritantnim stvarima kojima obiluje svakodnevnica, svakako je pametno ne gubiti iz vida značaj koji telo – odnosno to kako sa njim postupamo – ima na naše celokupno funkcionisanje.
Stvari iznete u ovom tekstu nisu nikakvo „izmišljanje tople vode”: svi smo čuli za njih i znamo da su važne, zar ne? Uprkos tome, često jako lako čak i nesvesno odlučimo da su nam u kriznim periodima suvišne i zato prve „odlete” sa spiska stvari koje ćemo raditi.
Neka ne bude tako, pošto rešavanje krize bez obraćanje pažnje na ono što će od nas posle nje ostati (u mentalnom i telesnom smislu), može biti ništa drugo do Pirova pobeda. Zato briga o sebi nije nikakav luksuz, već stvar preživljavanja.
Vremenska prognoza Srbija, kakvo je vreme u Srbiji, vreme sutra u Beogradu ili vremenska prognoza Niš. Sve o vremenu u Srbiji saznajte na našem sajtu.
Klima Srbije predstavlja skup meteoroloških uticaja na teritoriji Republike Srbije u dužem vremenskom periodu. Klima je osnovni prirodni resurs koji je proizvod “klimatskog sistema”.
Za razumevanje klime u Srbiji, bitno je definisati klimatske elemente, tipove klime u Srbiji i njihov uticaj na savremeni život stanovnika Republike Srbije.
Vremenska prognoza Srbija i klimatski elementi
Za precizno određivanje klime jedne geografske celine neophodno je imati tačne podatke o glavnim meteorološkim elementima, kao što su:
Ti podaci se precizno mere na meteorološkim stanicama širom Srbije i zatim šalju u Republički Hidrometerološki zavod (RHMZ) gde se sortirtaju, obrađuju, analiziraju i interpretiraju. Klima u Srbiji direktno zavisi od mnogih faktora, od kojih su najznačajniji:
reljef
geografska širina i dužina
blizina velikih vodenih površina
rastojanje od vazdušnih masa sa različitim fizičkim osobinama
Reljef je kompleks oblika nastalih pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih sila. Odlike reljefa u velikoj meri određuju klimu i mikroklimu, kao i glavne specifičnosti pokrivača zemlje i vrste i rasprostranjenost vegetacije. Esencijalni elementi reljefa koji direktno utiču na klimu su pre svega nadmorska visina, zatim pravac pružanja planinskih lanaca u odnosu na vazdušne mase, kao i ekspozicija i raščlanjenost reljefa.
Školski primer značaja reljefa su Dinarske planine, koje zbog svog paralelnog položaja u odnosu na jadransku obalu ne dozvoljavaju vlažnim masama dublji prodor u unutrašnjost kopna. Ali duž rečnih tokova koji na mnogim mestima oštro presecaju planinske masive vazdušne mase mogu da prodru dalje ka unutrašnjosti.
U Srbiji egzistiraju kontinentalna klima na njenom severu, sa suvom i hladnom zimom i toplim i vlažnim letom, pri čemu su padavine umerene i dobro raspoređene, i elementi mediteranske klime na jugu sa veoma toplim i suvim periodom u leto i jesen i relativno hladnim i kišovitim zimama, dok su planine često zatrpane snegom.
Vremenska prognoza Srbija, vreme u Beogradu i drugim gradovima
Pošto zauzima središnji deo severne hemisfere našu klimu određuju relativno umerene karakteristike. Na nju utiču razne vazdušne mase sa severa i severoistoka evroazijskog kopna, koje su naravno suve i hladne, zatim tople vazdušne mase koje dolaze sa juga, sa prostora Sahare i na kraju vlažne vazdušne mase sa Atlantika, koje donose značajan deo vlažnosti iako je udaljenost Srbije od Atlanskog okeana oko 1,800 km.
Uticaj vodenih površina na klimu je izuzetan. To se posebno odnosi na mikroklimu i klimu na lokalnom nivou. Vodene površine osim što prouzrokuju čestu pojavu magle, takođe utiču na rast relativne vlažnosti vazduha i značajno ublažavaju temperaturne oscilacije.
Moramo uzeti u obzir uticaj prirodne i kultivisane vegetacije, šumskih površina i livada na mikroklimu. Peskovito, kamenito ili potpuno ogoljeno područje se leti brže zagreje, a zimi se brže ohladi, što ima veoma značajan uticaj na klimu.
I dolazimo do možda najznačajnijeg klimatskog faktora u moderno vreme, a to je čovek. Na žalost taj uticaj često nije pozitivan. Eksplozivan razvoj industrije i veoma intenzivan avio saobraćaj u poslednjih nekoliko decenija su uzrokovali oslobađanje enormnih količina ugljen-dioksida u atmosferu.
Osim neizbežnih oštećenja ozonskog omotača, te promene su dramatično uticale na i pojavu globalnog zagrevanja. Takve promene se osećaju i globalno i lokalno. Činjenica je da su veliki gradovi sa milionskim stanovništvom jednostavno pretvoreni u urbana ostrva toplote.
Tipovi klime u Srbiji
U Srbiji su identifikovana tri klimatska tipa: kontinentalni, umerenokontinentalni i izmenjenosredozemni.
Kontinentalna Klima u Srbiji
Kontinentalna klima je karakteristična za Panonsku niziju i u njenom obodnom delu ispod nadmorske visine od 800m. Razdelnik kontinentalne i umerenokontinentalne klime je tok Zapadne Morave, zatim u dolini Južne Morave ta granica dalje ide Leskovačkom kotlinom i dolinom Nišave.
U ovom tipu klime leta su topla, zime oštre a proleće je hladnije od jeseni. Srednja godišnja temperatura raste od severa ka jugu, pa je na primer na Paliću 10.5C, a u Beogradu 11.8C. Takođe temperature rastu i od zapada ka istoku, pa je tako u Sremskoj Mitrovici 10.8C, a Jaša Tomić ima 11.2C. U obodnom delu Panonske nizije srednje godišnje temperature su ispod 10C.
Ključni element klime ovog područja Srbije je Košava, vetar koji menja pravac duvanja zavisno od reljefa. Osim Košave, kao najjačeg vetra, u hladnijem delu godine se često pojavljuje severac, koji je zaslužan za hladnije vreme. U letnjem periodu su dominantni vetrovi koji donose padavine i dolaze sa zapada i severozapada.
Godišnja osunčanost je od 2,000 do 2,230 časova. Prosečna oblačnost je oko pet desetina pokrivenosti neba oblacima. Izmerena godišnja količina padavina u ovom klimatskom pojasu je između 600 i 700 mm.
Poljoprivredna proizvodnja je izuzetno razvijena pošto je raspored padavina takav da potpuno odgovara kultivisanim biljkama jer dobijaju padavine kad su im najpotrebnije, odnosno u prvom delu vegetacionog perioda. Sneg najčešće pada od novembra do marta a najveće snežne padavine su gotovo uvek zabeležene u januaru.
Umerenokontinentalna klima nastupa južnije od granice sa kontinenalnom klimom. Tek na visinama iznad 1,400 m imamo planinsku klima sa veoma dugom, hladnom i oštrom zimom, mnogo snega i svežim i kratkim letom.
Umerenokontinentalni tip klime ima suva i umereno topla leta a jesen je toplija od proleća. Srednja godišnja temperatura opada sa visinom, tako da na svakih 100m nadmorske visine, temperatura pada za 0.6C. U ovom klimatskom pojasu su zabeležene najniže temperature u Srbiji. Nedaleko od Sjenice, na Pešterskoj visoravni je 26. Januara 2006 izmerena najniža ikada zabeležena temperatura u Srbiji, od kada se provode merenja, od -39C. To je najhladniji deo Srbije. U Sjeničkoj kotlini, koja je iznad 1,000m nadmorske visine se često zadrži hladan vazduh koji uzrokuje veoma niske temperature.
Dominantni vetrovi u umerenokontinentalnoj klimi su severni, istočni i severozapadni. Oblačnost je oko šest desetina pokrivenosti neba. Godišnja osunčanost je od 1,500 do 2,000 časova. Izmerena prosečna godišnja količina padavina u ovom klimatskom pojasu je između 1,000 i 1,350 mm. Reljef predominantno utiče na količinu padavina.
Sneg se najduže zadržava na većim nadmorskim visinama. Preko 150 dana godišnje sa snežnim pokrivačem je zabeležno na Šar Planini i Kopaoniku. Interesantna varijacija ove klime je Župska klima u Aleksandrovačkoj kotlini, koje se formira u predelu okruženom planinama i dobro zaštićenom od severnog vetra.
Zbog dužeg zadržavanja vazduha u kotlinama, on se zagreva i kao rezultat u toj oblasti je toplije nego u planinskom okruženju. Ovaj tip klime je takođe prisutan i u Vranjskoj kotlini i u još nekoliko manjih kotlina. Takva klima izuzetno pogoduje razvoju vinogradarstva i voćarstva.
Izmenjenosredozemna klima
Na širem prostoru Metohijske kotline, niz dolinu Belog Drima se oseća uticaj izmenjenosredozemne klime. Taj tip klime je takođe prisutan u nižim delovima Šar-planine i Prokletija.
Najtoplije je u Prizrenu, sa srednjom godišnjom temperaturom od 11.8C. Izuzetna karakteristika ove klime je da tokom zimskim meseci, živa nikad ne silazi ispod nultog podeoka. Padavine su intenzivnije u zapadnom delu (Dečani sa 1,170 mm) nego u istočnom (Vučitrn sa 600 mm). U samom podnožju Prokletija se nalazi i mesto Junik, na nadmorskoj visini od 530m, gde je izmerena najveća prosečna količina padavina u Srbiji od 1,417 mm.
Ključni elementi izmenjenosredozemne klime omogućavaju da se osim ratarstva, u ovom području stanovništo izuzetno uspešno bavi i voćarstvom i vinogradarstvom.
Vremenska prognoza Srbija i savremeni život
Tip klime direktno određuje rasprostranjenost poljoprivrednih kultura, što je izuzetno važno za čoveka. Klima ima snažan uticaj na turizam, saobraćaj, energetiku i mnoge druge oblasti.
Povoljna klima je osnova za ozbiljan razvoj različitih vrsta turističke delatnosti. Centralni turistički sadržaji u Srbiji su koncentrisani na planinama ( Kopaonik i Zlatibor), banjama, kao i pored reka i jezera, i za uspeh turističke ponude, klima je izuzetno važna.
Nepovoljna klima stvara velike teškoće u suvozemnom, rečnom ili vazdušnom saobraćaju. Visoke ili niske temperature znatno oštećuju saobraćajnu infrastrukturu. Neke klimatske pojave, kao na primer magla, ometaju sve oblike saobraćaja. Poledicu na putevima stvaraju niske temperature, kao i led na određenim vodenim površinama, što sve utiče negativno na saobraćaj, a samim tim i na privredu i ekonomski razvoj.
U moderno vreme se neki od klimatskih elemanata koriste u proizvodnji energije, kao što se na primer snaga vetra korsti za pokretanja vetrenjača. Takođe i solarna energija, koja se dobija putem solarnih kolektora, je vid ekološki čiste i praktično neiscrpne energije koji treba sve više da koristimo.
Stanovništvo bira povoljniju klimu za život, tako da je logično da su najgušće naseljeni delovi Srbije u nižim predelima, a kako se klimatski uslovi pogoršavaju, na većim nadmorskim visinama gustina stanovništva se smanjuje. Poznato je da su poplave rezultat velikih padavina a suše nastaju usled visokih temperatura bez padavina u dužem vremenskom periodu.
Negativan uticaj na poljoprivredne useve imaju gradonosni oblaci, razorni vetrovi ili rani prolećni mrazovi, tako da klima konstantno, direktno i značajno utiče na čoveka i njegov kvalitet života.
