Studio24.rs - Biznis i marketing 24 Sata dnveno

Radnje koje svakodnevno obavljamo, a mogu uništiti naša leđa

Lifestyle

Studio24.rs

-

06/07/2023

Radnje koje svakodnevno obavljamo, a mogu uništiti naša leđa

Bolovi u leđima mogu biti izazvane svakodnevnim aktivnostima, koje su naizgled bezoposne i bezazlene, a izazivaju nam užasne bolove

Kičma je oslonac našeg tela, a briga o njoj mora biti jedan od naših prioriteta u svakom životnom dobu. Ljudi su, nažalost, skloni da o zdravlju svoje kičme brinu tek onda kada osete prve posledice višegodišnjeg zapostavljanja i nebrige.

Po nekom nepisanom pravilu, većina ljudi prvo oseti tegobe u donjem, odnosno lumbalnom delu leđa. Ukoliko se na prve znake problema sa leđima ništa ne preduzme, to stanje nakon mirovanja može napredovati i vrlo često se dijagnostikuje kao išijas.

Išijas uzrokuje bol koja svoje putovanje započinje u donjem delu leđa, a nastavlja refleksijom niz zadnjicu, nogu, pa sve do stopala. Taj put kojim bol putuje zapravo je posledica upaljenog išijatčkog nerva, odnosno išijadikusa koji se upravo prostire čitavom tom dužinom tela.

Bol ponekada počinje postepeno, tokom noći ili kretanjem se pogoršava, a može izazvati utrnulost i gubitak osećaja u nozi navodi se između ostalog u istraživanju Harvard Univerziteta.

Svi znamo da dugo i nepravilno sedenje šteti našoj kičmi, kao i da nestručno podizanje prevelikog terete i multitasking takođe mogu izazvati ukočenost i snažnu bol.

Međutim, postoje i one svakodnevne aktivnosti, naizgled bezazlene i bezopasne, a koje nam mogu naneti ogromne zdravstvene probleme.

Pranje zuba

Kada stojimo pritisak na našu kičmu se povećava i opterećenje je mnogo jače nego tokom hodanja. Možda začuđujuće zvuči, ali jutarnja ukočenost može biti razlog da se uz jedan nezgodan pokret pri pranju naših zuba javi bol u predelu kičme.

Kako bi izbegli ovu vrstu nelagodnosti, savet je da se tokom pranja zuba oslonite slobodnom rukom na lavabo i da povedete računa da se prethodno istegnete.

Pranje sudova

Dugo stajanje u mestu pogubno je po zdravlje naših leđa. Takav je slučaj i tokom pranja sudova, naročito ukoliko je lavabo niži u odnosu na visinu našeg tela.

Zbog toga je važno da kuhinja bude prilagođena visini onoga ko najviše vremena u njoj provodi kuvajući i sređivajući sudove.

Zbog nagnutosti kičme tokom pranja sudova, moguće je da ćete osetiti bol u donjem, lumbalnom, ali i u gornjem torokalnom delu zbog opterećenja ramena koja takođe trpe pritisak.

Zamena točka na automobilu

U ovom slučaju najveći rizik predstavljaju nagli pokreti, naročito ukoliko sami menjate točak, na putu, mehanički bez ičije pomoći. Tada je neopreznost povećana, a samim tim je i mogućnost povrede veća zbog više naglih pokreta u kojima koristimo gotovo punu snagu.

Kako bi tokom zamene točka izbegli nezgodnu povredu i bolove koji nas mogu mučiti tokom narednih dana, preporuka je da se ne savija nad točkom, već da se sedne kraj njega i iz tog položaja da se obave neophodne radnje.

Vožnja po neravnom putu

Ovo se odnosi i na vožnju u gradskom autobusu po kriminalno lošim gradskim ulicama. Rupe na putu i gomila neravnina mogu uticati na nezgodan pokret koji lako može dovesti do povrede i bola u kičmi.

Ovo je još verovatnije ukoliko se vozite satima po nekom neravnom i terenskom putu, kada je rizik od povrede još veći nego inače.

Nošenje teških kesa iz prodavnice

Ovo pre svega znaju žene, a naročito samohrane majke koje nemaju pomoć muške fizičke snage.

I za nošenje je neophodno predznanje, pa tako i od načina na koji nosite kese iz prodavnice zavisi u kakvom je stanju kičma.

Ukoliko ruksak i kesu nosite samo jednom rukom ili je ona okačena oko jednog ramena, pritisak na tu ruku i rame je ogroman, pa je mnogo pametnije nositi dve kese sa podeljenom kilažom.

Opterećujući samo jednu stranu tela može doći do disbalansa ramena i krivljenja kičme. Težak teret i opterećenje takođe negativno utiču i na naše tetive pa se može reći da je reč o višestrukom riziku.

Spavanje na mekanom dušeku

Sigurno ste već čuli da je i pored početne neugodnosti mnogo bolje i zdravije spavati na tvrđoj podlozi, na tvrdim anatomskim dušecima nego na onim mekanim i naizgled udobnim.

Ukoliko se dugo vremena spava na mekanim dušecima može doći do ozbiljnijeg deformiteta kičme jer opterećenje trpe kako mišići, tako i ligamenti i zglobovi.

Rešenje nije da spavate na sasvim tvrdoj podlozi, a po ovom pitanju imamo pomalo nezavidan i nezahvalan savet – pravi dušek je onaj koji nije niti suviše tvrd niti je premekan. Jednostavno, osetićete pravu stvar kada uveče legnete i ujutru ustanete svežiji i odmorniji.

Ručno čišćenje podova

Ovo detaljno čišćenje zahteva nezgodna savijanja i uvijanja zbog kojih vrlo lako može doći do trenutka parališućeg bola.

Najbolji način da umanjite rizik je da zauvek prestanete da krpom i rukama brišete pod, već koristite popularni džoger ili četku kojom ćete istu stvar moći da uradite iz mnogo ugodnijeg stajaćeg položaja.

Vezivanje pertli

Svako savijanje kičme, svaki takav pokret predstavlja rizik da ćete prilikom pokušaja uspravljanja osetiti bol. Nekada ljudi i danima ostanu u tom stanju ukočenosti, pa se i kod najbanalnijih pokreta savetuje dodatna opreznost.

Zbog toga opasnost postoji čak i kada vezujete pertle, naročito ukoliko to radite iz stajaćeg položaja i dubokim savijanjem kičme.

Preporuka je da se pertle vezuju iz sedećeg položaja i sa podignutom nogom. Ove mere dodatnog opreza mogu samo koristiti, iako ih primenjuju uglavnom ljudi koji su već osetili kako bole leđa zbog neopreznosti i neugodnog pokreta. (Foto: pixbbay/unsplash)

Preporuka

NEIZVESNOST Surova realnost preduzetnika

Studio24.rs

-

01/08/2022

0

NEIZVESNOST Surova realnost preduzetnika

Neizvesnost je surova realnost preduzetnika koju donosi vođenje vlastitog biznisa. Posebno ako se bavite biznisom na našim prostorima.

Svako ko pliva u preduzetničkim vodama vrlo dobro zna šta je neizvesnost. Zna kako izgleda u svim svojim formama: i kad je kao vrelo ulje na koje su vas bacili i kad je kao kuvanje na tihoj vatri.

Neizvesnost je nešto na šta svako ko snosi isključivu odgovornost za svoj posao i poslove drugih ljudi može da računa. Možda ćete izbeći neke stvari koje su zadesile druge ljude.

Surova realnost preduzetnika neizvesnost — Neizvesnost često pokušavamo zaboraviti baveći se statistikom i projekcijama

Možda ćete biti pošteđeni klasičnih početničkih pehova. Ili nećete. Ali ono čega sigurno nećete biti pošteđeni je neizvesnost. Ljudi sa kojima razgovaram na temu preduzetništva često mi kažu da je upravo neizvesnost razlog zašto se sami ne upuštaju u takvu avanturu.

To su mahom sposobni, odgovorni ljudi, ali kažu da bi ih neizvesnost pojela. I ona stvarno to radi, jede vas. Čak i ako ostavimo po strani okruženje u kom se poslovanje odvija, to jest sve te silne faktore koji su promenljivi i kompletno van našeg domašaja, i dalje ostaje činjenica da je neizvesnost u opisu posla preduzetnika.

Da li to znači da smo bespomoćni zauvek

Da ćemo se – večno (dobro, možda ne večno, ali dok god smo preduzetnici) – rvati sa njom, u pokušaju da je pobedimo, da je ućutkamo, da na nju zaboravimo?To jeste jedna od opcija. Svaki put iznova prolaziti kroz sve ono što nas na kraju dovede do osećaja gubitka tla pod nogama. Zvuči dramatično? To je zato što jeste. Dakle, možemo da se stalno sa njom iznova borimo, ali šanse da je pobedimo su nikakve.

Možda ćemo imati periode kada ćemo moći da se ušuškamo u plodonosne poslovne poduhvate, kontinuirane projekte i stalne klijente, ali pre ili kasnije doći će vreme kada ćemo morati ne samo da se sa neizvesnošću ponovo suočimo, već i da je prigrlimo, ako želimo da se pomerimo sa tačke na kojoj smo sad. A i to je, inače, u opisu posla preduzetnika, zar ne?

Sa neizvesnošću na smo na “ti”

Postoje izvesne stvari koje možemo raditi kako bismo neizvesnost doživljavali kao deo svoje svakodnevnice, ali na način koji nam neće uzrokovati da iznova proživljavamo neprijatna osećanja i sa njima prateće misaone procese.

Ne smemo zaboraviti ni na procese koji se pritom dešavaju u našem telu, a koji ga iscrpljuju. Jer, neizvesnost je stres, a stres je opasnost po naše zdravlje, mentalno i fizičko. Evo nekoliko stvari koje mogu biti korisne.

alat za promociju biznisa — Surova realnost poduzetnika je neizvesnost poslovanja u budućnosti

Odlepljivanje

Ovaj princip veoma je važan za promenu pristupa koji imamo ka neizvesnosti, a primenljiv je na sve neizvesnosti koje nas mogu snaći, ne samo na onu koja se odnosi na posao.

Odlepljivanje koristim kao termin za prostor koji stoji između mene (moje ja) i posla koji radim. Taj posao mi možda jeste užasno važan i bavljenje preduzetništvom jeste nešto što istinski želim, ali to ne znači da sam ja svoj posao.

Ja sam mnogo više od toga; svako od nas je. Jedna od stvari koje ja jesam je preduzetnik, a ta stvar – kao i sve ostale u životu – u samo jednoj sekundi može da prestane da postoji. Ta činjenica je zastrašujuća, ali evo je: sve što imamo u životu – ne samo materijalno, već svi odnosi sa drugim ljudima, sve do čega nam je istinski stalo – u jednoj sekundi može da nestane.

Niko od nas ne zna šta nosi novi dan, niko od nas ne zna hoće li ga sutra dočekati. Kako sad ta neizvesnost izgleda pored one koja se svodi na „Možda se klijentu ne svidi moje rešenje”?

Ovde, ipak, nije reč o zastrašivanju, niti o principu manjeg zla („Možda sam u minusu, ali makar sam živ”), zato što to ne radi posao. Ne funkcioniše, jer svakom je njegova trenutna muka najveća.

Zato se u tom malom prostoru, nastalom zahvaljujući „odlepljivanju” mene od mog posla, nalazi i jedno malo, ali ključno zrno slobode: Ja nisam moj posao. I moj posao će možda ukoliko sutra da propadne i to neće biti lepo ni prijatno, ali ja ću i dalje biti ja.

Prihvatanje

Nakon „odlepljivanja”, prihvatanje činjenice da je sve, uvek i zauvek, potpuno neizvesno, pomoći će da se pomirimo sa neizvesnošću. Prihvatanje ne znači negiranje, potiskivanje ili pokušaje da o tome ne mislimo (ili da teramo sebe da mislimo pozitivno).

To je nemoguće – svi mislimo o tome, čak i kad ne želimo, neizvesnost nam pokuca na vrata koja ne možemo da joj zalupimo ispred nosa. Prihvatanje se prevashodno odnosi na to da znamo šta je neizvesnost, kako ona izgleda i šta ćemo sa njom da radimo.

A sve što treba da radimo je da je pustimo da bude ono što jeste – neizvesnost, nelagodan osećaj u stomaku, praćen brigom i nastojanjem da je smanjimo. Nećemo joj umanjivati značaj, ali nećemo od nje praviti nepobedivo čudovište.

Ona je samo to što jeste, i kada naiđe, možemo da je pustimo da obitava u našem prisustvu, da uočimo sve emocije, misli i telesne senzacije koje nam njeno prisustvo uzrokuje i onda – da ih pustimo. Da budu tu.

Da odolimo porivu da se spasimo, da pobegnemo, da sebe ubedimo da će sve biti u redu. Jer možda neće, to ne znamo. To ne znači da će takvo prihvatanje biti lako i jednostavno, i ne znači da se više nikad nećemo naći u vrtlogu neizvesnih okolnosti.

Ne, to znači da radimo na tome da je doživimo kao nešto potpuno normalno i prirodno. Što ona i jeste. Neizvesnost nije falinka, mana, deo sebe koji bismo želeli da amputiramo; ona je sastavni deo života.

Balans

Uspostavljanje balansa odnosi se na presložnjavanje stvari u našoj glavi. Dakle, sa jedne strane imamo stvari na koje možemo da utičemo, kao što su poštovanje rokova, radna disciplina, svi napori i pokušaji koje činimo kako bismo došli do željenog rezultata.

Sa druge strane stoji sve ono na šta nemamo uticaj: volja i namere druge strane (klijenta, odnosno bilo koje strane od koje zavisi krajnji ishod), sreća (odnosno nedostatak iste), svi širi faktori koji se odnose na poslovanje (recimo, novi propisi i tome slično)… dakle, sve ono što je izvan opsega naše kontrole.

Dok god znamo da činimo sve kako bismo došli do željenog rezultata, bićemo mirniji po pitanju svega onoga na šta ne možemo uticati. To ne znači da će neizvesnost nestati, ali će se izmeniti naša percepcija u vezi sa stepenom bespomoćnosti u datim okolnostima.

Podrška

Biti sam u neizvesnosti sigurno je dvostruko teže nego deliti je sa nekim. Prisustvom drugih ljudi ona ne postaje manja, ali nam isto to prisustvo može pomoći da se ne osećamo usamljeno u svom problemu.

Podršku mogu da nam pruže ljudi koji su i sami u sličnoj priči, a to isto mogu biti i drugi bliski ljudi. Razgovor, druženje, smeh, zajedničke aktivnosti… sve su ovo sjajne stvari za prevenciju, odnosno gašenje požara uzrokovanog stresom.

Sa nekim ko nam je blizak možemo da pričamo baš o tome što nas muči, a možemo i o nekim sasvim drugim stvarima. Jedino što nije mudra strategija je osamljivanje i težnja da sami nosimo svoj teret.

Mi ga svakako nosimo sami, isto kao što se sami rađamo i umiremo, ali to ne znači da nam kvalitetno provedeno vreme sa drugima ne može olakšati sve ono sa čime se suočavamo. Tu spada i sve ono što inače radimo da bismo obogatili ono svoje ja koje se ne svodi samo na posao (pecanje, skijanje, čitanje, šetnja…)

Svako ljudsko biće na planeti zna šta je neizvesnost. Počne negde tamo kod prvog pismenog iz matematike i više ne odlazi nikada. I, kako godine prolaze, sve je veća, jer je sve veći broj stvari oko kojih brinemo i koje su nam važne.

U preduzetništvu je ona sastavni deo svega što ono čini, ali setite se i svih dobrih stvari koje su vas na prvom mestu i podstakle da budete preduzetnik. Nemojte ih izgubiti iz vida, jer se čitava stvar zapravo i svodi na to da li su pozitivne strane jače i važnije od onih negativnih. A neizvesnost je samo jedna od njih. Tvrd orah, ali i dalje samo orah.

PREPORUKA

Kako nas mozak sabotira 5 PRISTRASNOSTI U POSLOVNOM KONTEKSTU

Studio24.rs

-

31/07/2022

0

Kako nas mozak sabotira 5 PRISTRASNOSTI U POSLOVNOM KONTEKSTU

Kako nas mozak sabotira, fokus na pet onih pristrasnosti koje se najčešće sreću u poslovnom kontekstu

Pošto je količina informacija sa kojima se jedan ljudski mozak u toku dana sretne preplavljujuća, on često radi na tome da ih nekako svrsta, pa im tek onda pridaje značenje. Taj proces povećava brzinu kojom obrađujemo raspoložive informacije, ali često na štetu tačnosti krajnjeg zaključka.

Kada je proces donošenja odluka u pitanju, obično se oslanjamo na svoje racionalne sposobnosti i veštine. Međutim, ako znamo da iste te racionalne veštine mogu da nam odmažu u donošenju prave odluke, onda možemo nešto povodom toga i da učinimo.

Lista kognitivnih pristrasnosti (eng. cognitive biases) je prilično duga, a ovde ćemo se fokusirati na pet onih koje se najčešće sreću u poslovnom kontekstu.

1. Pristrasnost dostupnosti

Ako se oslanjamo samo na one informacije koje su nam dostupne, to može značiti da nam promiču neke druge, uključujući i mišljenja drugih ljudi koja mogu biti od velike pomoći. Kada nemamo dovoljno informacija, zaključke ćemo izvoditi na osnovu onih koje su nam raspoložive. Na taj način, ti zaključci mogu biti subjektivni, a mi ćemo verovati u njihovu opravdanost, zato što smo se oslanjali na informacije koje imamo, ne uviđajući da su one samo jedan deo kompletne slike.

Protiv pristrasnosti dostupnosti borimo se tako što se trudimo da prikupimo što je veći broj relevantnih informacija, što zahteva vreme i energiju. Zato je potrebno izdvojiti ih za upoznavanje sa problemom iz više uglova, kako bi doneta odluka bila utemeljenija.

2. Usidravanje

Ova pristrasnost odnosi se na to da o nekoj situaciji sudimo na osnovu samo jednog podatka koji nam je predstavljen (takozvanog sidra), pri čemu takav sud biva pod snažnim uticajem tog podatka. Ovo je popularna taktika u prodaji: kada prodavci svojim kupcima dobace „sidro” cenu, znajući da ljudi uglavnom neće daleko odmaći od nje.

Usidravanju se možemo otrgnuti tako što ćemo pažnju posvetiti svim podacima koje imamo, a ne selektivno. Isto tako, preispitivaćemo njihovu tačnost. U pregovorima se usidravanje koristi kao tehnika, to jest onaj koji prvi „baci sidro” obično ima prednost.

3. Pristrasnost prekomernog samopouzdanja

Iako je samopouzdanje dobro za svakog preduzetnika, ono može voditi u pristrasnost koja vodi donošenju loših odluka, kao što je davanje obećanja koje ne možete da ispunite. To za posao može biti prilično opasno, pošto ste pogrešno procenili sopstvene i resurse svog tima. Postoje i oni koji smatraju da je ova pristrasnost zapravo dobra, jer nas tera da radimo i trudimo se više, što može da ima ozbiljnu cenu.

Ponekad je ovu pristrasnost teško izbeći, a to se postiže tako što najpre usporimo, uzmemo potrebno vreme za donošenje odluke (na primer, za procenu o tome koliko će nam za šta biti potrebno vremena, pre nego što predložimo rok), a potom odluku proverimo sa drugima i na taj način ispitamo njenu utemeljenost.

4. Pristrasnost potvrđivanja

Pristrasnost potvrđivanja nastaje onda kada želimo da potvrdimo neku svoju hipotezu, pa tražimo ili se prisećamo baš onih informacija koje će je potvrditi. I ona se odnosi na pristrasnost u selekciji informacija, a može biti posebno klizav teren za odnos između rukovodioca i podređenog („Svaki put kasniš na posao! I prošlog utorka si zakasnio!”)

Za izbegavanje pristrasnosti potvrđivanja preporučuje se jedna mala vežba – da se nabroje sve suprotnosti od onoga što smatramo dobrim stranama odluke, odnosno da se objasni zašto neka ideja može da ne bude ispravna („Ali nisi zakasnio prošlog ponedeljka, srede, četvrtka i petka.”). Na ovaj način se iz sasvim druge perspektive bavimo istim problemom, tako što u njega ulažemo vreme i energiju kako bismo razmotrili ograničenja i suprotne strane opcije za koju smo se opredelili.

5. Pristrasnost brzine

Ponekad nas okolnosti pod kojima donosimo odluku mogu primorati da delamo brzo. Nekad to nisu ni same okolnosti, koliko naša želja da što pre završimo sa tim. Često se, međutim, baš u toj brzini desi da previdimo važne aspekte situacije ili informacije koje nam mogu pomoći u njenom rešavanju.

U slučaju tesnih vremenskih rokova, lakše će doći do pojave i ostalih pristranosti. To se može izbeći tako što će se tražiti dodatno vreme za donošenje odluke onda kada je to moguće. Kada nije, odluka koja se donese pod takvim okolnostima, makar bila i pogrešna, barem će biti lekcija za sve buduće odluke.

Sva ova pojednostavljivanja i selektivna viđenja realnosti zapravo su tu da nam olakšaju život. I vrlo često to rade sasvim uspešno. Tako ne razmišljamo o svim elementima situacije ponaosob – na primer, ne mislimo na kišne kapi, klizav put, oblačno nebo, mokru travu, već ako vidimo da pada kiša, uzmemo kišobran. To je zato što nas je sopstveni mozak poštedeo suvišnog bavljenja informacijama koje su dostupne, pa ih je kategorizovao pod „kiša”. Iskustvo nas je naučilo da se pri izlasku na kišu koristi kišobran. Ovaj automatski lanac reakcija je koristan, ali on može da predstavlja problem baš u onim situacijama kada je jedan problem potrebno razložiti na što je više elemenata, pa se pojedinačno baviti svakim od njih.

Preporuka: