Trodnevna konferencija “NetWork 10” u organizaciji agencije Communis počela je u srijedu u Neumu, javili su organizatori.
Ističu kako je konferencija svojim temama i predavačima i ove godine zaintrigirala mnogobrojnu stručnu javnost te okupila preko tisuću IT stručnjaka, predavača, osnivača IT kompanija, direktora, investitora i sponzora iz BiH i regije.
– Ova konferencija ima tradiciju od 2010. godine i raduje nas što smo dočekali njezino deseto jubilarno izdanje. Nastojali smo sadržaj i koncept prilagoditi i pripremiti koristeći se svim dostupnim informacijama iz okruženja, pomno osluškujući poslovni i IT ekosistem i puls zajednice s kojom i za koju radimo – rekla je Azra Dedić, Head of Account Department u agenciji Communis.
Konferencija je započela panel diskusijom koja je organizirana u suradnji s Američkom trgovačkom komorom u BiH (AmCham), a razgovaralo se o izazovima u ICT industriji te o novim mogućnostima i prilikama koje ti izazovi pružaju.
Plenarnim okupljanjem, na kojem se obratio i američki veleposlanik u Bosni i Hercegovini Michael Murphy, svečano je otvorena konferencija.
U svom video obraćanju veleposlanik Murphy zahvalio se organizatorima te naglasio da Sjedinjene Države podržavaju sve sudionike i ono što oni rade kako bi pomogli BiH da uhvati korak s ubrzanim inovativnim procesom u 21. stoljeću.
Osvrnuo se na nedavne cyber napade na Parlament BiH i Središnje izborno povjerenstvo te istaknuo važnost cyber sigurnosti.
Kao prvi keynote govornik i direktor sadržaja konferencije Damir Dizdarević je naglasio značaj inovacija, naprednih rješenja koje kompanije u BiH razvijaju, ali i implementiraju, te značaj digitalne transformacije za rast i prosperitet ekonomije u našoj zemlji.
O aktualnim temama iz oblasti cyber sigurnosti govorio je i Luka Manojlović iz Slovenije, a Keynote je završen inspirativnim predavanjem Ivana Stankovića.
Kako su organizatori najavili, u nastavku konferencije sudionici će imati priliku nazočiti na više od 70 kvalitetnih predavanja raspoređenih na šest pozornica koje će voditi i prezentirati oko 70 istaknutih međunarodnih govornika, s velikim praktičnim i predavačkim iskustvom.
Govorit će se o aktualnim i korisnim temama dok je ove godine, kako je naglašeno, nešto veći fokus na cyber security tematici, i to ne samo zato što je listopad posvećen podizanju svijesti o cyber sigurnosti, nego što se sve češće provlači teza između važnosti cyber sigurnosti i njezine kritične uloge koju igra na razini globalne ekonomije.
Konferencija traje do 28. listopada i osim znanja, NetWork sudionicima nudi mnogo prilika za širenje poslovne mreže i suradnje, poručili su organizatori.
Odgovor je kratak i posve jednostavan: naravno da jeste. Zapravo, moguće je imati uspešan posao /proizvod/poslovanje, a nigde se direktno ne oglašavati.
Spominjala sam u nekoliko prethodnih tekstova kako svakodnevno svedočim razvoju malog biznisa u Facebook grupama. Ljudi postave pitanje o problemu koji imaju, drugi ljudi im se javljaju s predlogom kako da reše taj problem ili kome da se obrate. Nekad odgovore daju i sami pružaoci usluga, ali mnogo češće je preporuka za nekog u pitanju. Bilo da se traže sitni slavski kolači, majstor za veš-mašinu, ili nova mašina za sušenje veša, ljudi traže pozitivna iskustva drugih kako bi i sami bili zadovoljni.
Uspešan posao možemo imati i bez prisustva na internetu
Dakle, jednostavno je: napravite dobar proizvod/uslugu i osim inicijalnog oglašavanja više ne morate da se posvećujete tom polju – pa ni na društvenim mrežama.
Prednost prisustva na mrežama je što potrošači znaju kako vas i gde mogu kontaktirati na sebi najlakši način, te što donekle možete uticati na protok informacija, i najvažnije: u slučaju kriznih situacija imate u rukama kanal kroz koji možete najbrže plasirati informacije od značaja.
Najveći nedostatak društvenih mreža je njihova najveća prednost i glavna karakteristika: one su žive, nikad ne spavaju, nikad nemaju kafe-pauzu. Društvene mreže traže vaše vreme i posvećenost, i višestruko vraćaju uloženo, ali ruku na srce, nemaju svi vremena niti mogućnost da ulože porebno vreme.
Kada razmišljate o prihvatanju nekog posla, jasno je: ne prihvatate se onoga što ne možete uraditi kvalitetno, a na vreme. Kada planirate svoje prisustvo na društvenim mrežama, držite se istog pravila: ukoliko nemate vremena da se ovom segmentu posvetite maksimalno, bolji je izbor da od toga odustanete. Bolje je da vas potencijalni kupci ne nađu na Facebooku, nego da u januaru nađu stranicu na kojoj je poslednja objava bila u aprilu prethodne godine. Neće pomisliti da imate previše posla i zbog toga ne pišete, već da nemate posla uopšte – ili čak i da ne radite više.
Vrhunski kvalitetan proizvod je način da imate uspešan posao bez marketinga
Društvene mreže zamislite kao svoj izlog
Prvi susret sa kupcima biće često pogled u taj izlog, ne dozvolite da bude zapušten.
U tekstu Da li bi trebalo da obrišete svoju poslovnu Facebook stranicu? kissmetrics.com donosi dosta dugačku listu zanimljivih razloga zbog čega su sve marketing timovi odlučili da ugase stranice brendova na Facebooku. Neki deluju benigno, a neki skreću pažnju na ozbiljne probleme sa kojima se možete susresti. Za potrebe ovog teksta, prenosimo one koji i vama mogu biti od koristi:
Traži previše uloženog vremena
Zahteva da udovoljavate široj publici, umesto da oblikujete svoju, prema potrebama svog brenda
Ne posedujete nikakva prava na svoj nalog, što znači da gradite posao na “iznajmljenoj zemlji”
Broj fanova je često netačan, broji suviše lažnih profila i navodi na pogrešne zaključke
Zbog neprestane promene algoritma kojim se bira šta se ljudima prikazuje na naslovnoj stranici, nikada ne znate na koji način je najbolje da se obratite publici
Za pažnju se borite ne samo protiv konkurencije, već i protiv potpuno bezvrednog sadržaja, kreiranog samo zbog skupljanja “lajkova”.
Oglašavanjeuopšteno, ne samo ono na društvenim mrežama, traži iznad svega dosta kreativnosti i uloženog vremena. Kako je vreme = novac, iz tog razloga posebno manjim firmama, onima koje broje jednog do par zaposlenih, može biti bolja opcija da odluče da umesto naloga na svim društvenim mrežama imaju samo jedan, ili nijedan i posvete se pisanju bloga, ili da se, što je svakako od presudnog značaja, posvete usavršavanju svog proizvoda, odnosno usluge, tako da mu reklama (skoro da) nije ni potrebna.
“Skoro da”, jer morate naći način da doprete do šireg kruga ljudi, posebno u samom početku. Zbog toga se možete odlučiti da, umesto da kreirate Facebook stranicu za svoju firmu/proizvod/uslugu samo kreirate oglase na ovog društvenoj mreži, koji će posetioce dovesti na “vaš teren”, odnosno na vašu web stranicu. O oglašavanju na Facebooku biće reči u posebnom tekstu.
Breaking bad je serija koja, u suštini ima, antijunaka, može nas mnogo naučiti o biznisu
Da su filmovi, a u poslednje vreme i TV serije, mnogo više od načina da se potroši vreme, jasno je svima koji su imali prilike da se sretnu sa nekim primerom vrednim pažnje.
Činjenica je da nas omiljeni junaci iz filmova i serija mogu nadahnuti, ili nam barem, na sopstvenim primerima, pokazati brojne situacije iz kojih možemo izvući korisne pouke. Pa čak i ako su ti junaci iz filmova ili, u ovom slučaju, serija, u suštini antiheroji.
Takva je i serija „Breaking Bad”, naziva adekvatno neprevodivog na naš jezik. Iako ima već nekoliko godina kako je prestala da se emituje, činjenica je da je reč o jednom od najboljih serijskih ostvarenja u istoriji mogućnosti da kroz kutiju gledamo male ljude koji u njoj nešto rade. (Ako niste pogledali ovu seriju, ovo je pravi trenutak da prestanete sa čitanjem, ukoliko ne želite da vam otkrijemo neke delove radnje).
Skromni počeci su bitni za čvrste temelje preduzeća
Svi smo svedočili Volterovoj transformaciji, strepeli da li će ga žena Skajler i pašenog Henk provaliti, šta će biti sa njegovim i Džesijevim odnosom… Sve u svemu, od Voltera smo – i pored toga što je postao istinski antiheroj i jedan od onih likova za koje ne znamo da li navijamo ili jedva čekamo da dopadnu nekoj formi pravde šaka – mnogo toga mogli da naučimo.
Počni od malog, misli veliko
Šta je za osnivače Google-a bila garaža, to je za Voltera i Džesija bila kamp prikolica, koju su koristili kao pokretnu laboratoriju za pravljenje kristalnog meta. U početku nisu proizvodili mnogo, ali Volter je počeo da razmatra mogućnost rasta.
Sledeće što se dešava je delanje u pravcu tog cilja: Volt se udružuje sa dilerom koji mu obezbeđuje širu mrežu korisnika, što dovodi ne samo do zarade, već njegov proizvod dobija i odličnu reputaciju.
Naredni korak u ovom pravcu bila je saradnja sa Gasom, vlasnikom lanca restorana brze hrane, odnosno pržene piletine, koja je zapravo samo fasada za distribuciju droge. Gas je Volteru ponudio posao koji se nije mogao odbiti. Voltova zarada se drastično uvećava, a početna tačka – kamp prikolica – sad se čini kao daleka prošlost.
Šta smo ono rekli o delegiranju?
Najvažnije u sledu događaja od kamp prikolice do vrhunski opremljene laboratorije pod okriljem „Los Pollos Hermanosa” je Voltova usmerenost na ono što je njegova najveća snaga – kuvanje meta, dok su distribucija i prodaja od samog starta delegirani, napre Džesiju, a kasnije se proširuju čak i van severnoameričkog kontinenta.
Da je morao sve ovo da radi, u početku bez partnera, kasnije i bez čitave mreže saradnika, da li bi Volt uspeo da postane tako uspešan u onome što radi?
Breaking bad pokazuje šta se dešava kad neko zna svoje jake strane i nedostatke
Važno je imati dobar proizvod
Volter Vajt nije postao Hajzenberg zato što je imao prijatan osmeh. Volter Vajt je postao faca u svom miljeu zato što je bio najbolji u onome što je radio – kuvanju meta. Profesor hemije sa ipak nesvakidašnjim talentom, Volter je svoje znanje i talenat upotrebio kao resurs na kom se čitav njegov biznis model zasniva. Nije prošlo mnogo vremena otkad je postao čuven, pri čemu nemojmo zaboraviti da je reč o crnom tržištu, koje nema vrcave reklame, promotivne akcije i drastične popuste.
Ni u jednom trenutku kvalitet Volterovog proizvoda nije doveden u pitanje. Osim što je bio prepoznatljiv po kvalitetu, ovaj proizvod je to bio i po još jednom detalju – svojoj karakterističnoj svetloplavoj boji, što znači da je na prvi pogled bilo uočljivo o kom proizvodu je reč. Ovo takozvano brendiranje sigurno je pomoglo njegovoj popularnosti.
Potrebni su nam drugi ljudi
Voltov posao ne bi bio moguć bez ljudi, pa su zato odnosi sa njima od ključne važnosti i za njegov uspeh. Volter i Džesi se udružuju u poduhvatu koji će kasnije postati daleko veći od svoje početne tačke, a tokom cele serije fokus je na odnosima sa drugima. Sve što je postigao, Volter ne bi mogao bez drugih ljudi, a posebno bez Džesija na početku. Zato je partnerstvo, odnosno tim, često upravo ono što može da pokrene, odnosno rasformira jedan biznis.
Nemojmo, takođe, zaboraviti količinu energije koju je Volter ulagao u laganje, obmanjivanje i prikrivanje istine od svoje porodice, upravo u svrhe očuvanja dobrih odnosa sa njima.
Izlazak iz zone komfora je neophodan
Ponekad je – ispostaviće se na Volterovom primeru – dobro upuštati se u nepoznate stvari, posebno ako su nam strašne ili neprijatne. Uvek postoje mnogo „prljavog posla” koji je potrebno obaviti (pri čemu se ne misli na ilegalne poslove, kao u Volterovom slučaju), a upravo nas on podseća da ćemo, za potrebe sopstvenog biznisa, upravo mi biti ti koji će da zasuču rukave i čiste za nekom protutnjalom olujom go… neprijatnih okolnosti i ishoda. Naravno, sa tom „malom” razlikom da se to u Volterovom slučaju odnosi na laganje, obmanu, krađu i ubijanje radi „napredovanja u karijeri”. No, videli smo i kako se takvi slučajevi, baš kao i u realnosti, često završe.
Širenje poslovanja se radi van zone komfora
Ono što je (imaginarnog) Voltera stavilo na sam (imaginarni) tron (imaginarnog) narko biznisa (opet imaginarnog) Albukerkija u Novom Meksiku, SAD negde krajem prve decenije drugog milenijuma jeste njegova nezamenljivost. Niko nije mogao da radi ono što je Volter radio, niko ga nije mogao odmeniti.
Eto još jedne lekcije od Voltera, od koga se – ako stvari posmatramo malo šire od jednostavnog dobro-loše izbora – i te kako može naučiti, bez obzira na to što je po svim relevantnim kriterijumima više negativac nego neko za koga navijamo. Za dobre đake nema loših učitelja, i zato poslušajmo njegove reči:
„Proveo sam ceo svoj život uplašen, prestravljen stvarima koje će se možda desiti, mogle bi se desiti, možda se neće desiti. Pedeset godina sam tako proveo. Zaticao bih sebe budnog u tri ujutru. Ali znaš šta? Otkad sam dobio dijagnozu, spavam sasvim dobro. Uvideo sam da je strah najgori. On je pravi neprijatelj. Zato, ustaj, idi u stvaran svet i šutni to kopile najjače što možeš pravo u zube.” – Volter Vajt
