Svaki preduzetnik voli svoj posao celim srcem. Ali da bi vaš posao uspeo morate znati kada slušati razum umesto srca.
Da biste uopšte postali i ostali preduzetnik, podrazumeva se da vas nešto na to motiviše. I to nešto najčešće je – ljubav.
Ne, ne radi se ni o kakvoj patetici, već o prostoj činjenici da nas iznutra pokreće nešto što volimo – sama profesija koju smo odabrali ili sve one dobre stvari koje donosi preduzetništvo. I zato je ljubav neizostavni deo cele priče.
Međutim, kao što to obično i biva, upravo ta ista ljubav ponekad može da predstavlja kamen spoticanja.
Ako znamo da je poslovno okruženje takvo da traži hladnu glavu, onda nije ni iznenađujuće što se ponekad nađemo pred naizgled nemogućim izborom: da biramo između ono što kaže srce i što kaže glava.
Situacije u kojima može doći do ovakvog unutrašnjeg konflikta gotovo da su bezbrojne, ali sada ćemo nabrojati neke koje su u praksi ipak najčešće, odnosno koje mogu imati prilično nezgodne posledice.
Donošenje odluka zahteva isključenje emocija
Strašno vam je stalo da neka odluka ima pozitivan ishod. Naravno, zbog toga brinete i promišljate sve potencijalne scenarije koji mogu uslediti kao posledica donošenja te odluke. Sama činjenica da vam je stalo do ishoda te odluke, govori da su u nju umešane emocije, što je potpuno normalno, prirodno i očekivano.
Međutim, ako ne napravimo razliku između onoga što bismo voleli da se desi i onoga što će se najverovatnije desiti, pri čemu je prva stvar vođena emocijama, a druga razumom, onda lako možemo doneti pogrešnu odluku koja je nije utemeljena u realnosti.
Zato je potrebno biti sa sobom potpuno iskren i uvideti koje su to stvari koje radimo jer smo pod uticajem emocija, a šta je ono što nalažu razum i realnost.
Zapošljavanje je primer kada morate slušati razum
Ako ste mislili da od nepotizma i sličnog pristrasnog zapošljavanja boluje samo javni sektor, u zabludi ste. To se i te kako dešava i u privatnom sektoru, a često je vođeno upravo emocijama.
Na primer, zaposlićete prijatelja jer znate da nema posao, a preko mu je potreban. A znate da on najpodesniji kandidat za to radno mesto. Ali, ipak, prijatelji ste, želite da mu učinite.
Ovaj takođe unutrašnji konflikt nije lako razrešiti jer su ulozi veliki i potencijalna šteta je nezanemarljiva. Međutim, prijateljstvo (ili bilo koja druga vrsta povezanosti sa nekim van poslovnog konteksta) i posao mogu da se drže odvojenim, što znači da se ipak vi pitate u vezi sa tim koga ćete i, što je još važnije, vodeći se kojim kriterijumima zapošljavati.
Drugi ljudi, odnosno njihove emocije i sve ono što sami donesu u komunikaciju može da predstavlja snažan okidač i za vašu emocionalnu reakciju. To su sve one situacije kada vas neko iznervira ili naljuti u sekundi.
Lako se potom može desiti da kažemo ili uradimo ono što ne mislimo i ne želimo istinski, ali nas je emocija povela. Zato je važno biti svestan takozvanih okidača, to jest svega onoga što u nama može izazvati takvu reakciju.
Druga, ali pojednako važna stvar je svest o tome da nas ne može neko iznervirati ili naljutiti. Time se odgovornost za naše sopstvene emocije i iz njih proistekle reakcije premešta na tu osobu.
A drugi ljudi nisu i ne mogu biti za to odgovorni; odgovornost je isključivo na nama. Zato je mudro biti u dosluhu sa svojim emocijama, a ne dopustiti da one budu te koje će diktirati naše reakcije.
Doneli ste odluku da uvodite novo pravilo u svoj kolektiv
Ili je to staro pravilo za koje je važno da ga se svi pridržavaju. Međutim, ponekad vas okolnosti povedu i vi svesno prekršite to pravilo.
Ili dopustite nekom drugom da ga krši. Naravno, ne treba biti rigidan pa ne sagledavati širi kontekst kada se odmerava neka reakcija, ali ako niste dosledni onome što govorite – bez obzira da li pričamo o vašem sopstvenom ili ponašanju ljudi sa kojima radite – vaše reči će, vremenom, imati sve manju težinu.
Zato je prava mudrost naći meru između doslednosti i fleksibilnosti, a to se postiže tako što se odvoji ono što poručuju srce i glava i dela se u pravcu koji će u datoj situaciji biti najbolje rešenje za sve koji su uključeni u tu situaciju. Deluje kao da je lako? Nije, ali niko nije ni rekao da će biti lako, zar ne?
Iako ovo sigurno nije kompletna lista situacija u kojima, vodeći se emocijama, možete izvući deblji kraj, to ipak jesu konteksti u okviru kojih se takve situacije najčešće odigravaju. Isto tako, srce i glava, poetično rečeno, nisu uvek suprotstavljeni.
To nije neka epska bitka u kojoj su zauvek definisane strane, a na vama je samo da budete nemi posmatrač i nadate se najboljem. Problemi mogu nastati onda kada ne razdvajamo te dve stvari, kao i kada odričemo sopstvenu odgovornost koju imamo u tim situacijama.
Možete se voditi i srcem i glavom, ali motriti na to šta vuče na koju stranu i šta je najbolje za vaš biznis. U svakom slučaju, odgovornost je na vama, što je dovoljna motivacija da se i te kako bavite tim situacijama, i pre nego što se dese. Članak na temu kada slušati razum je originalno objavljen na sajtu mojafirma.rs
