Zastave su više od običnih komada tkanine koji vijore na vetru. One su simboli nacionalnog ponosa, istorije, kulture i identiteta naroda koji žive pod njima. Svaka zastava ima svoju jedinstvenu priču i simboliku, odražavajući duh nacije koju predstavlja. U ovom članku istražićemo značenje i istoriju nekih od najpoznatijih zastava sveta.
Američka zastava: “Zvezde i pruge”
Američka zastava, poznata kao “Zvezde i pruge”, jedna je od najprepoznatljivijih na svetu. Sastoji se od 13 crvenih i belih pruga koje predstavljaju originalnih 13 kolonija koje su se oslobodile britanske vlasti, i 50 zvezda koje simbolizuju trenutnih 50 saveznih država. Ova zastava je simbol slobode i demokratije, a njen dizajn se menjao tokom istorije kako su se dodavale nove države.
Britanska zastava: “Union Jack”
“Union Jack” kombinuje elemente triju različitih zastava: engleske, škotske i irske. Njeno ime potiče od latinske reči “junctio”, što znači unija. Ova zastava simbolizuje ujedinjenje ovih triju zemalja pod jednom krunom. Crveni i beli krstovi na plavoj pozadini sada su prepoznatljiv simbol Ujedinjenog Kraljevstva.
Francuska zastava: “Tricolore”
Francuska zastava, poznata kao “Tricolore”, sastoji se od tri vertikalne trake – plave, bele i crvene. Ove boje simbolizuju parolu Francuske revolucije – slobodu, jednakost i bratstvo. Zastava je postala simbol nacionalnog jedinstva i ponosa, a njene boje su inspirisale mnoge druge zastave širom sveta.
Japanska zastava: “Nisshōki”
Japanska zastava, poznata kao “Nisshōki” ili “Sunce koje obeležava napredak”, prikazuje crveni disk na beloj pozadini. Crveni disk simbolizuje sunce, kao i ime zemlje – “Zemlja izlazećeg sunca”. Ova jednostavna, ali moćna zastava odražava japansku kulturu i tradiciju, kao i njihovu ljubav prema prirodi i harmoniji.
Indijska zastava: “Tiranga”
Indijska zastava, poznata kao “Tiranga”, ima tri horizontalne trake – šafran, belu i zelenu. U sredini je plavi točak sa 24 kraka, poznat kao Ašoka čakra. Šafran simbolizuje hrabrost i žrtvu, bela istinu i mir, dok zelena veru i plodnost. Ašoka čakra predstavlja pravdu i zakonitost.
Brazilska zastava: “Ordem e Progresso”
Brazilska zastava je jedinstvena sa svojom zelenom pozadinom, žutim dijamantom u sredini i plavim globusom sa zvezdama. Na globusu piše “Ordem e Progresso” (Red i napredak), što je moto utemeljen na idejama pozitivizma. Zvezde predstavljaju nebo iznad Rija de Žaneira na dan proglašenja Republike 1889. godine.
Zastave sveta su više od simbola državnosti; one su priče o narodima, njihovoj istoriji, kulturi i ideal
Direktorski sindrom u preduzetništvu drastično se razlikuje od pozicije u kojoj radite za nekoga i u 16 ili 17 časova zatvorite vrata kancelarije i svoj um za sve ono što se dešava na poslu
Biti preduzetnik znači snositi odgovornost za ono što jeste i niste postigli.
Bez obzira na to da li ste pojedinac koji prodaje svoje proizvode i usluge, ili ste na čelu firme koja broji pedesetak zaposlenih, stvar sa odgovornošću je ista – ona je na vama. Naravno, u prvom slučaju odgovorni ste samo za sebe, a u drugom i za ljude koji rade za vas.
Raspon te odgovornosti varira, ali suština je ista – na kraju dana, meseca ili godine kusaćete ono što ste sami zakuvali.
Direktor snosi svu odgovornost za neuspjeh ili uspjeh
Svaki preduzetnik, bez obzira na to da li pričamo o prodavcu na pijaci ili osnivaču Amazona, počeo je tako što je samostalno obavljao određene poslove. Čak i kada imate partnera ili tim od samog početka, sve je prilika da ćete jedno vreme vi biti dečko za sve.
To znači da će vaš posao zahvatati zadatke i obaveze nekoliko različitih radnih mesta: od prodaje, marketinga, pravljenja onoga što prodajete, pa do knjigovodstva i pravnih aspekata cele vaše preduzetničke priče.
Među ljudima je, međutim, neretko zastupljen stav koji je vrlo sličan onoj mafijaškoj paroli „Ne pitaj me kako sam zaradio prvi milion”. U ovom kontekstu, to može da bude stav „Ne pitaj me šta sam sve morao da radim da bih dovde stigao”, pri čemu se ništa od toga ne mora odnositi na nemoralne ili bizarne aktivnosti, već na prostu činjenicu da ste u jednom radnom danu bivali kurir, sekretarica, direktor, spremačica i account menadžer.
Šta je direktorski sindrom
Hajde da najpre budemo iskreni: ego nije imun na (prve) poslovne uspehe. To nije ništa loše, pošto je uspeh znak da nešto radimo kako treba. Međutim, ako ego preuzme kormilo, mogu nastati problemi. Šta to znači?
Ako vam je na početku bavljenja vašim poslom bilo sasvim normalno da radite stvari koje nisu u opisu posla menadžera, može doći do toga da, sa vremenom i proširenjem tima, neke stvari postanu „stvari koje direktor ne radi” jer su mu „ispod časti”.
Da se najpre razumemo: ovo nema nikakve veze sa delegiranjem. Delegirati treba često i pametno; ovde je reč o nečemu drugom – o direktorskom sindromu. Ovo nije termin koji ćete pronaći u literaturi, zato što sam ga upravo izmislila, posmatrajući ljude i druge preduzetnike oko sebe, kao i prisećajući se svojih bivših poslodavaca.
Direktorski sindrom se može lako kontrolisati
Jedan od njih bio je direktor firme za koga nije bilo neobično da dođe u kancelariju gde sedi nas šestoro i pita ko je za kafu, a potom je donese. To bi bilo suprotno od direktorskog sindroma.
Definicija direktorskog sindroma
Ali hajde prvo da definišemo direktorski sindrom. Šta on podrazumeva? On, najpre, podrazumeva da zauzimate poziciju u kojoj se uvek i apsolutno uvek vi iznad drugih. Vaše potrebe su važnije, vaše vreme je vrednije, vaša je „uvek zadnja”. Vi ne nudite kafu svojim zaposlenima, već se podrazumeva da je oni nude vama. Vi ne učestvujete u njihovim razgovorima jer su oni vama dosadni.
Vi očekujete da vam uvek neko otvara vrata, uvek se neko drugi javi na telefon, uvek se zna kad je „dopušteno” da vas drugi „uznemiravaju” svojim zahtevima.
Sve ovo je vrlo pipavo, zato što direktorska, odnosno menadžerska pozicija zaista zahteva određeno istupanje iznad tima, kako bi se lakše sagledalo sve što je značajno, a dešava se kako unutar, tako i izvan tima. Međutim, velika je razlika u tome da li je to istupanje vođeno stvarnim potrebama ili vašim egom.
Direktorski sindrom dovodi do toga da ljudi počinju da vas doživljavaju kao nedodirljive. A to vašem i svačijem egu prija. I samim tim počinju donekle od vas da zaziru. Odnos moći u komunikaciji postavljen je od starta: vi imate apsolutnu moć, a zaposleni treba da vam se povinuju.
Da li možete da pojmite koliko dobrih ideja će, u ovom slučaju, ostati neizrečeno, jer zaposleni znaju da ih nećete saslušati? Da li znate koliko će problema nastati, a mogli su biti sprečeni samo da ste nekome dopustili da vam ih saopšti?
Osim toga, dobar menadžer je uvek primer svom timu. Da li je dobar primer zauzeti poziciju nedostižnog, povlašćenog i onog čije je vreme uvek vrednije od vremena drugih ljudi? Kako biste se vi, sa druge strane, osećali da radite za nekog ko boluje od direktorskog sindroma? Da li bi to bilo mesto gde želite da radite, da ostanete i da gradite svoju karijeru?
Kako se postaviti
Mnogo pitanja, a odgovori se nameću sami. Ako ste se prepoznali u nekim od ovih opisa, nemojte očajavati. Direktorski sindrom nije nikakva neizlečiva boljka; on je samo ego koji nije držan pod kontrolom. Ako ne počnete da ga suzbijate, još više će se rasplamsati. I zato nikad nije kasno za samorefleksiju u vezi sa tim kako se ponašate i kako vas drugi ljudi doživljavaju.
Jednom preduzetniku, koji vrlo dobro zna šta znači graditi nešto od nule i živeti sa konstantnom neizvesnošću, ništa ne bi trebalo da bude „ispod časti”. To ne znači da ćete da idete svima po burek, da budete i sekretarica i računovođa i domar i marketing menadžer.
Ako ste to nekada bili, onda znate koliko je zahtevno. Ali, sad kad više ne morate, odustanite od ideje povlašćenosti i nedodirljivosti. Podelite sa svojim timom nešto iz svog života, skuvajte im svima tu kafu jer će im to sigurno značiti, zasučite rukave i bacite se na posao onda kada ga treba završiti, bez obzira što ste vi menadžer.
Ako kapetan tone zajedno sa svojim brodom, onda najmanje što jedan preduzetnik može da uradi za svoj tim jeste da odustane od trona na koji ga je sopstveni ego postavio.
Bolovi u leđima mogu biti izazvane svakodnevnim aktivnostima, koje su naizgled bezoposne i bezazlene, a izazivaju nam užasne bolove
Kičma je oslonac našeg tela, a briga o njoj mora biti jedan od naših prioriteta u svakom životnom dobu. Ljudi su, nažalost, skloni da o zdravlju svoje kičme brinu tek onda kada osete prve posledice višegodišnjeg zapostavljanja i nebrige.
Po nekom nepisanom pravilu, većina ljudi prvo oseti tegobe u donjem, odnosno lumbalnom delu leđa. Ukoliko se na prve znake problema sa leđima ništa ne preduzme, to stanje nakon mirovanja može napredovati i vrlo često se dijagnostikuje kao išijas.
Išijas uzrokuje bol koja svoje putovanje započinje u donjem delu leđa, a nastavlja refleksijom niz zadnjicu, nogu, pa sve do stopala. Taj put kojim bol putuje zapravo je posledica upaljenog išijatčkog nerva, odnosno išijadikusa koji se upravo prostire čitavom tom dužinom tela.
Bol ponekada počinje postepeno, tokom noći ili kretanjem se pogoršava, a može izazvati utrnulost i gubitak osećaja u nozi navodi se između ostalog u istraživanju Harvard Univerziteta.
Svi znamo da dugo i nepravilno sedenje šteti našoj kičmi, kao i da nestručno podizanje prevelikog terete i multitasking takođe mogu izazvati ukočenost i snažnu bol.
Međutim, postoje i one svakodnevne aktivnosti, naizgled bezazlene i bezopasne, a koje nam mogu naneti ogromne zdravstvene probleme.
Pranje zuba
Kada stojimo pritisak na našu kičmu se povećava i opterećenje je mnogo jače nego tokom hodanja. Možda začuđujuće zvuči, ali jutarnja ukočenost može biti razlog da se uz jedan nezgodan pokret pri pranju naših zuba javi bol u predelu kičme.
Kako bi izbegli ovu vrstu nelagodnosti, savet je da se tokom pranja zuba oslonite slobodnom rukom na lavabo i da povedete računa da se prethodno istegnete.
Pranje sudova
Dugo stajanje u mestu pogubno je po zdravlje naših leđa. Takav je slučaj i tokom pranja sudova, naročito ukoliko je lavabo niži u odnosu na visinu našeg tela.
Zbog toga je važno da kuhinja bude prilagođena visini onoga ko najviše vremena u njoj provodi kuvajući i sređivajući sudove.
Zbog nagnutosti kičme tokom pranja sudova, moguće je da ćete osetiti bol u donjem, lumbalnom, ali i u gornjem torokalnom delu zbog opterećenja ramena koja takođe trpe pritisak.
bolovi u leđima
Zamena točka na automobilu
U ovom slučaju najveći rizik predstavljaju nagli pokreti, naročito ukoliko sami menjate točak, na putu, mehanički bez ičije pomoći. Tada je neopreznost povećana, a samim tim je i mogućnost povrede veća zbog više naglih pokreta u kojima koristimo gotovo punu snagu.
Kako bi tokom zamene točka izbegli nezgodnu povredu i bolove koji nas mogu mučiti tokom narednih dana, preporuka je da se ne savija nad točkom, već da se sedne kraj njega i iz tog položaja da se obave neophodne radnje.
Vožnja po neravnom putu
Ovo se odnosi i na vožnju u gradskom autobusu po kriminalno lošim gradskim ulicama. Rupe na putu i gomila neravnina mogu uticati na nezgodan pokret koji lako može dovesti do povrede i bola u kičmi.
Ovo je još verovatnije ukoliko se vozite satima po nekom neravnom i terenskom putu, kada je rizik od povrede još veći nego inače.
Nošenje teških kesa iz prodavnice
Ovo pre svega znaju žene, a naročito samohrane majke koje nemaju pomoć muške fizičke snage.
I za nošenje je neophodno predznanje, pa tako i od načina na koji nosite kese iz prodavnice zavisi u kakvom je stanju kičma.
Ukoliko ruksak i kesu nosite samo jednom rukom ili je ona okačena oko jednog ramena, pritisak na tu ruku i rame je ogroman, pa je mnogo pametnije nositi dve kese sa podeljenom kilažom.
Opterećujući samo jednu stranu tela može doći do disbalansa ramena i krivljenja kičme. Težak teret i opterećenje takođe negativno utiču i na naše tetive pa se može reći da je reč o višestrukom riziku.
Spavanje na mekanom dušeku
Sigurno ste već čuli da je i pored početne neugodnosti mnogo bolje i zdravije spavati na tvrđoj podlozi, na tvrdim anatomskim dušecima nego na onim mekanim i naizgled udobnim.
Ukoliko se dugo vremena spava na mekanim dušecima može doći do ozbiljnijeg deformiteta kičme jer opterećenje trpe kako mišići, tako i ligamenti i zglobovi.
Rešenje nije da spavate na sasvim tvrdoj podlozi, a po ovom pitanju imamo pomalo nezavidan i nezahvalan savet – pravi dušek je onaj koji nije niti suviše tvrd niti je premekan. Jednostavno, osetićete pravu stvar kada uveče legnete i ujutru ustanete svežiji i odmorniji.
Ručno čišćenje podova
Ovo detaljno čišćenje zahteva nezgodna savijanja i uvijanja zbog kojih vrlo lako može doći do trenutka parališućeg bola.
Najbolji način da umanjite rizik je da zauvek prestanete da krpom i rukama brišete pod, već koristite popularni džoger ili četku kojom ćete istu stvar moći da uradite iz mnogo ugodnijeg stajaćeg položaja.
Vezivanje pertli
Svako savijanje kičme, svaki takav pokret predstavlja rizik da ćete prilikom pokušaja uspravljanja osetiti bol. Nekada ljudi i danima ostanu u tom stanju ukočenosti, pa se i kod najbanalnijih pokreta savetuje dodatna opreznost.
Zbog toga opasnost postoji čak i kada vezujete pertle, naročito ukoliko to radite iz stajaćeg položaja i dubokim savijanjem kičme.
Preporuka je da se pertle vezuju iz sedećeg položaja i sa podignutom nogom. Ove mere dodatnog opreza mogu samo koristiti, iako ih primenjuju uglavnom ljudi koji su već osetili kako bole leđa zbog neopreznosti i neugodnog pokreta. (Foto: pixbbay/unsplash)
